Четворо дигло руку на себе пуцањем, скоком под воз...

Двоје се убило из пиштоља, док се једна жена бацила под воз а друга је скочила с вишеспратнице.

Црна серија суицида започета је у Новој Пазови, где се самохрана мајка Т. С. (28) бацила под воз на прузи недалеко од места где је становала.

У Будисави код Новог Сада у суботу по подне се убио и М. М (69) из тог места, власник бензинске пумпе “Волан”. Човек је, како се сазнаје, из пиштоља пуцао у себе у дворишту своје куће. Ту га је пронашла супруга. 

Још једно самоубиство догодило се у суботу. Наиме, у нишком насељу Милка Протић око поднева је нађено беживотно тело жене старе 54 године. Према незваничним информацијама, ова Нишлијка дигла је руку на себе хицем из пиштоља.

Црној серији ту, на жалост, није крај. Јуче је стигла вест да је  З.В. (61) извршила самоубиство у недељу ујутру скочивши са 11. спрата зграде у Булевару Арсенија Чарнојевића на Новом Београду. Жена се бацила с терасе стана у коме је живела, а њено тело је превезено на Институт за судски медицину како би се обавила обдукција.Полиција утврђује разлог самоубиства.

На подручју новосадске Полицијске управе лане је забележено 83 самоубиства, односно у просеку сваки четврти или пети дан по једно.

На територији јужне Бачке, значајно више, приближно пет пута за овај чин се одлучују мушкарци. Међу њима је било једно дете и један тинејyер, а за суицид се одлучило  десет особа старости од 19 до 35 година, док је било  највишпе оних преко 51 године, сазнаје „Дневник“ незванично. Међу особама које су се одлучиле да одузму себи живот у поменутом округу су незапослени,  пензионери, студенти или ученици, пољопривредници и радници.

Лица која су се одлучила за овакав очајан потез то најчешће чине вешањем (47),  ватреним и хладним оружјем (код ватреног оружја за врло мало предњаче лица која су га  имала у легалном поседу), а следе особе које су себи скратиле живот скоком с висине, па тровањем. Најчешћи мотиви за самоубиство у Јужнобачком округу прошле године били су нервно растројство и поремећај породичних односа.

Годину раније, 2014. на наведеној територији  забележно је десетак одсто више је самоубистава (92), а с сличном стистиччком структуром суицида, сазнаје наш лист.

У Војводини се, иначе, на сваких 17 сати догоди по једно самоубиство. На целом подручју Србије стопа је мало нижа, али је и она изнад просека у Европи. Израчунато је да се у Србији годишње убије око 1.300 људи, од којих око трећина у северној покрајини, а ти подаци казују да је ментално здравље становништва у држави лоше. Посебно забрињава податак да је суицид све израженији међу младима.

На Клиници за психијатрију у Новом Саду у више наврата су навели да таквим појавама доприносе многи фактори, од нагле промене метеоролошких услова до здравствених тегоба. Међутим, непосредни „окидач“ за такав чин је индивидуалан, а неретко му кумује алкохол, и многи несрећници често понесу своју тајну у гроб, без опроштајне поруке. Осећај беспомоћности старијих људи који су остављени без икакве пажње, који уз болест остају још беспомоћнији, веома је присутан у таквим ситуацијама. Стари се осећају остављено, понарочито ако су остали без животног партнера. осим одбачености и усмаљености, старије особе имају често и егзистенцијалних проблема. Особа која покуша самоубиство најчешће шаље поруку да јој је тешко и да има велик проблем. Ипак, чињеница је да људи подижу руку на себе када изгубе веру и наду да ће се у будућности нешто променити.

Такође, ваља напоменути да се на тај начин шаље веоама лоша порука потомцима да се проблеми могу решавати на такав начин. 

Нажалост, поред све науке, прогнозира се да ће самоубистава бити још више јер се број оболелих од депресије, коју карактерише поремећај расположења – присуство изузетне туге, разочарења, усамаљености, безнађа, недостатка вере у себе, осећаја кривице, ниже вредности и економског пропадања – неће смањивати.

У таквој ситуацији, једино решење је помоћ стручњака, а никако незаинтересовано тапшање по рамену познаника и пролазника.

М. Вујачић

Новчани проблеми све чешћи разлог

По речима стручњака, новчани проблеми постају све чешће један од разлога због којих се људи затварају у себе и почињу да буду бесни у таквој ситуацији, док је много опаснији осећај безнађа. У таквој ситуацији, они се не поверавају ни породици, а одлуку о самоубиству доносе у тренутку.

У мотиве за тај чин често спадају и здравствени проблеми, губитак посла, немогућноост снабдевања породице и неке друге потешкоће с којима људи не могу у критичном тренутку да се изборе.