Пресуда судији Блажићу 21. априла

оптужених за  кривично дело трговине утицајем.

Оптужни предлог, чије наводе су окривљени негирали у потпуности, сумњичи суспендованог судију Вишег суда у Београду Бранислава Блажића да је од краја априла 2015. године до половине јуна те године примио награду од Матића, 700 евра у новцу и 1.000 евра у услузи кречења стана, да би „утицао да се по захтеву за заштиту законитости у кривичном поступку пред Врховним касационим судом донесе повољна одлука против Ђорђа Матића“.

У завршним речима, одбрана је, побијајући својом аргументацијом оптужбе, тражила ослобађајућу пресуду, а Тужилаштво је, на другој страни, остало при својим наводима и предложило суду да осуди окривљене.

Адвокат Вук Туфегџић и још тројица бранилаца судије Блажића, као и адвокат Зоран Перовић који брани Матиће, оспорили су како основаност и доказаност оптужби, тако и законитост начина прибављања доказа оптужбе.

Одбрана истиче да је  21. априла 2015. године Врховни касациони суд донео одлуку, и то негативну, о захтеву Ђорђа Матића за заштиту законитости на правоснажну осуђујућу пресуду новосадског суда, а да од  24. априла 2015. датирају радње окривљених које су обухваћене као спорне и због којих им се суди пред Специјалним судом. 

– Не може, дакле, бити утицаја – наводи адвокат Зоран Перовић.

Одбрана је, каже за „Дневник” адвокат Туфегџић, по питању правне квалификације оспорила постојање кривичног дела.

– Сматрамо да у радњама, како су наведене у оптужном предлогу, нема елемената бића кривичног дела трговина утицајем нити било којег другог кривичног дела – каже Туфегџић, и напомиње да је одбрана изнела примедбе и у погледу начина на који су прибављени одређени докази оптужбе. – Примедбе се односе првенствено на доказе који се тичу посебних доказних радњи, тајног праћења, снимања телефонских разговора и других комуникација. Ти докази, како сматра одбрана, у процесном смислу нису прибављни сагласно Законику о кривичном поступку и због тога смо тражили  њихово издвајање. Суд је одбио да их издвоји и ти докази су изведени.

Судија Блажић, који је 2009. године био међу 837 нереизабраних судија, враћених у суд три године касније одлуком Уставног суда, у одбрани изнетој на почетку суђења нагласио је да сматра да је „поступак исконструисан“ од појединих некадашњих челника правосуђа у настојању „да покажу да је неизбор одређеног броја судија 2009. године био оправдан“.

По тврдњи одбране, после неизбора на судијску функцију крајем 2009. године, Блажић је кратко радио у адвокатској канцеларији Владимира Петровића, где је упознао Зорана Матића, кога је адвокатски тим те канцеларије правно заступао у једном процесу. Ништа инкриминишуће, како  истиче одбрана, никад није било у релацији Блажића и Матића. 

Зоран Матић, иначе бивши власник фирме „Квалитет градња” у чијем систему је био и београдски хотел „Таш“, у одбрани је навео да је у канцеларији адвоката Петровића, која га је правно заступала, упознао Блажића као правника, али осим стручних савета, никад никакву услугу није од њега тражио. 

– Блажић је частан и поштен човек. Упућујем јавно извињење породици Блажић јер су због мене изложени блаћењу преко медија – нагласио је Зоран Матић у исказу пред судским већем.

Све оптужбе је одбацио и Ђорђе Матић.

Процес је, подсетимо, покренут 18. јуна прошле године, а окривљени  од почетка тврде да су оптужбе апсолутно неосноване.

По информацијама доступним у јавности, Ђорђу Матићу је 12. новембра 2014. године, одлуком Апелационог суда у Новом Саду, потврђена првостепена пресуда којом је, после поновљеног поступка, осуђен на две године затвора и на новчану казну по оптужби за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица. На ту правоснажу пресуду Матић је Врховном касационом суду поднео захтев за заштиту законитости, а одлука којом је одбијен као неоснован донета 21. априла прошле године.     

Ј. Јаковљевић