Последња битка за више од 2.000 посрнулих компанија

ове године отворено је 57 стечајних поступака, међу којима су и над „Семеном Тамиш“ АД Панчево, Апатинским тржним центром Сомбор, „Житопродуктом” АД Зрењанин, „Сирмијум-семеном” ДОО Сремска Митровица, као и „Румапластом” АД из тог града. Стечајни поступак покренут је и над „Инропа шпедом” АД Нови Сад, „Пољокоопом” АД Суботица, „Путевима” АД Сремска Митровица.

Од 2.072 активна стечајна поступка који су у Агенцији за лиценцирање стечајних управника, већина се води већ годинама, тако да су на списку и предузећа која су стечајни поступак започела пре деценију и више. Међутим, то што су она још увек на списку активних стечајних поступака никако не значи да је у њима регорганизација изводљива. У тим случајевима се сагледава могућност приватизације из стечаја, односно продаја предузећа као целине или продаје његовог дела новом инвеститору. Ипак, радници чија су предузећа годинама у стечају немају од тога никакве користи, већ само штете. Док се чека коначно решење за судбину предузећа, запослени не добијају плате, али не могу ни да се пријаве Националној служби за запошљавање јер формално још увек нису незапослени.

Државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић објашњава да је управо због дугогодишњег трајања стечајног поступка у Србији стечај обесмишљен, додајући да су у чекању узалуд пролазиле године и да се ништа није радило.

– Стечајеви су код нас трајали по десет година – казао је Стевановић. – Известан број стечајних управника је то користио за себе. У великом броју случајева су „крцкали” стечајну масу. Наплаћивали су се из стечајне масе, нису бринули да се имовина уновчи и да се, с једне стране, намире повериоци, а с друге, да се та имовина стави у функцију. У фокусу интересовања треба да буде да се намире повериоци, да имовина буде продата и да је нови власник стави у функцију.

Сада ће се, тврди он, ситиуација променити јер је побољшана комуникација са судовима и оснажена Агенција за лиценцирање стечајних управника.

– Амбиција је да у Агенцији не буде ниједан стечајни управник који води више од осам стечајних поступака. У прошлости је било појединаца који су водили и по десет предмета. Циљ нам је да нема више пристрасности и „муљања” – рекао је Стевановић.

По подацима из Информатора о раду Агенције за лиценцирање стечајних управника, на крају прошлог месеца у Србији је било 478 лиценцираних стечајних управника, највише у Привредном суду у Београду – 176, затим оном у Новом Саду – 61, у Крагујевцу – 27, колико је било и у Привредном суду Ваљево. У Привредном суду Зрењанин има их 15, оном у Панчеву исто толико, у Сомбору 17, као и у Сремској Митровици, док их је у Привредном суду у Суботици 21.

Љ. Малешевић

Од  2003. године...

Међу 2.072 активна стечајна поступка у статистици Агенције за лиценцирање стечајних управника су и многа предузећа која су одавно у јавности заборављена или она чија је имовина у протеклим годинама продавана и по неколико пута.

Тако је стечај над „Лифамом” АД покренут још 29. октобра 2003. године, а над „Серво Михаљем” 25. октобра 2002. На списку су и „Елнос–Агровојводина” од 21. марта 2007, затим „Елан” од 6. априла 2009, па „Југодент” од 10. јуна 2009, Пољоприведно добро „Јабука” од 14. септембра 2009. године...