Кад прораде љубав и хуманост

а с обзиром на то да се интензивно бави трчањем већ три године, одлучио је да први пут дође овамо и истрчи 20 километара.

– Моја ћерка је дошла у Нови Сад да похађа годину дана Гимназију „Јован Јовановић Змај”, а ћерка Драгана Јурића је дошла код нас у Хојбах,  захваљујући одличном програму размене ученика у гимназијама, и на тај начин сам стекао нове пријатеље – почиње причу Волфганг Шур. – Када ми је Драган рекао да се трчи Новосадски полумаратон, одушевио сам се и радо прихватио позив да будем учесник. Први пут сам на Новосадском полумаратону и срећан сам што имам прилику за то. Последњих десет година рекреативно се бавим трчањем и углавном свој дан започињем јутарњом вежбом јер је то ипак најздравији начин. Сада сам дошао сам, али ћу се трудити да дођем и на јесен и поведем пријатеље с којима трчим полумаратоне по целој Европи, а неки од њих трче маратоне по целом свету, у Њујорку, Бостону, на Хавајима, у Риму…

Наш саговорник је трчао у Штутгарту, Минхену, Берлину, Франкфурту, Паризу, Лондону и у свим осталим већим градовима у Европи, а мотивацију за трчање нашао је у хуманитарним полумаратонима, нарочито онима који се тичу деце.

– Невероватан је осећај када знате да сте урадили племениту ствар за децу којој је неопходна нека врсте помоћи – рекао је Шур. – Подстакнут том мишљу, када кренем да трчим, знам да морам да истрчим око 20 километара за децу и не смем да се предам. У таквим ситуацијама креће борба са самим собом, али када успем да остварим свој циљ, осећам се срећно и испуњено. Ако нису хуманитарног карактера, не буним се јер и то има својих чари. Углавном, када дођем у неки град да трчим, будем тамо бар три дана у посети и упознајем се с различитим традицијама и културама, а веома је битна и социјализација с новим људима и стицање нових пријатеља.

Волфганг Шур је директор највеће осигуравајуће куће у Немачкој, АОК, и његов посао је врло стресан и захтеван, изискује много енергије те је спас, како каже, нашао управо у трчању јер се тада осећа опуштено, срећно и, пре свега, здраво. Иначе трчи полумаратоне, али ове године жели да се опроба и у маратону,те се нада да ће успети да усклади обавезе код куће да би дошао на јесен и трчао наш маратон. Нови Сад му се много свидео, а пошто његова ћерка жели да упише медицину баш у нашем граду, срећан је што ће имати задовољство да буде ту много чешће него што је до сада имао прилике. До сада, колико је у посети Новом Саду, обишао је бројне знаменитости, Петроварадинску тврђаву и поближе се упознавао с културом нашег града, одушевљен је људима јер су много отворени, пријатни и комуникативни, али ипак, највећу пажњу су му привукле теретане на отвореном и стаза за трчање која се протеже пет километара дуж Кеја.

– Ми у Немачкој немамо тако нешто, а пошто сам члан Парламента у округу у којем живим, дефинитивно ћу предложити да направимо такве стазе и теретане. Будите поносни што имате такве могућности јер трчање и вежба су веома важни за наше здравље и надам се да их користи  велики број људи – насмејано завршава причу Шур.

И. Миклоши