Беспарица зауставила котрљање лопте
Неписано је правило да свако војвођанско село да би било погодно за живот мора да има школу, цркву и фудбалски клуб.Али није свуда тако, у неколико села на подручју Зрењанина фудбал се више не игра.
- Фудбалски клуб у селу не постоји од 2000. године - каже председник Спортског друштва у Јанковом Мосту Бојан Оприн. - Једноставно, клуб је престао са радом, запуштени су и терен и свлачионице. Сада је веома тешко обновити рад, јер то много кошта. У селу се игра мали фудбал, учествујемо на турнирима у земљи и у иностранству, али велики фудбал се не игра. У селу још постоји још стонотениски клуб ветерана.
Слична ситуација је и у Томашевцу, који практично од 2008. године нема фудбалски клуб.- Имали смо један од најстаријих фудбалских клубова на овом простору, формиран је1926. године - истиче члан Савета Месне заједнице Александар Рудић. - Не умем да објасним зашто је престао да постоји. Био је покушај да поново почне са радом 2011. али није успело. Сада је јако тешко, практично би требало кренути од најмлађих узраста који онда временом стигну до сениорске екипе, али нема више ни деце која би га играла, а богами ни пара.
Томашевац је, иначе, словио за село фудбала, рукомета, шаха и рвања. Од свих тих спортова у селу не постоји ниједан клуб. Једино што се још игра, и то врло успешно, су банатске шоре. То је традиционални спорт милитара, а Томашевчани се диче да су организатори светског првенства у банатским шорама и да већ пословично имају и светске прваке.
А село које је после осам година паузе оформило фудбалски клуб је – Тараш.
- Било је јако тешко, али у селу нема ничега, ни кафића ни посластичарнице, а има деце и младих - вели председник клуба Радица Мијатов. - Тренутно имамо 32 регистрована играча, само тројица су из Елемира, све остало Тарашани, и такмичимо се у Подручној Б лиги. Довели смо тренера из Меленаца, слушају га играчи, па ваљда ће бити и резултата.
Тарашки фудбалери ову сезону играју у Елемиру, јер њихов терен још није за утакмице.
- Може да се тренира, али не и да се игра. Сређујемо једно по једно, терен, свлачионице, сами радимо ко кад имам времена и од куће донесемо шта ко има, четку, фарбу, креч, па се надамо да ћемо наредне сезоне моћи да на домаћем терену играмо и утакмице. Млади воле да играју, старији да гледају, и зато је вредело помучити се и направити клуб после толике паузе – нагласио је Мијатов.
Ж. Балабан