Вулин: У Србији нема расне дискриминације
У Србији нема расне дискриминације, и у нашој земљи се све расе, религије и сва људска бића поштују на исти начин, поручио је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.
"Данас је дан борбе против расне дискриминације и Србија са поносом може да каже да је путоказ за многе друге земље и да је потврдила да однос према људима нема никакве везе и са чланством у некој организацији, нити са богатством, већ само са оним што та земља жели да покаже - да су сва људска бића иста", рекао је Вулин приликом обиласка Привременог центра за тражиоце азила у Крњачи.
Тај центар један је од пет центара у Србији који врши прихват странаца који изразе намеру да затраже азил у нашој земљи, и у њему се трентуно налази око 108 особа.Вулин је истакао да је Србија и кроз мигрантску кризу, организацијом и ставом грађана, показала и доказала да је земља у којој нема предрасуда и у којој се нико не дискриминише на основу боје коже, верског или било ог другог опредељења.
"Са поносом могу да кажем да је Србија боље и сигурније од многих развијенијих и богатијих земаља потврдила да су људска бића свуда иста и да се према свима понашамо на исти начин, не само према тражиоцима азила и мигрантима, већ према свима који су се из било ког разлога нашли у нашој земљи", казао је Вулин.
Док се, како је рекао, у јеку мигрантске кризе у многим развијеним, моћним и богатим земљама спаљују кампови за мигранте и показује се нетолеранција, мржња и сегрегација на основу религије или боје коже, у Србији не постоји такав пример.Он је подвукао да је кроз Србију прошло више од 600.000 миграната, а да није забележен ниједан верски или међунационали инцидент.
"Можда се за неке друге земље то не би очекивало, али у Србији ми баш то очекујемо, да се наши људи и држава тако понашају", истакао је министар.Он је додао да је 258 миграната затражило азил, те да ће решења бити донета у складу са законом, а они сигурно неће бити дискриминисани на основу боје коже, порекла или религије.
Према речима руководиоца Центра Радета Ћирића ту се углавном налазе породице које су се вратиле из Хрватске, и мањи број враћених из Мађарске, који се налазе у азилној процедури.Предњаче породице из Ирака, Сирије и Авганистана, али има и држављана других земаља.Док траје процедура за добијање азила, сви у Центру имају смештај, исхраху, здравствену негу и друге неопходне услове за живот.
У кампу су задовољни условима, немају замерке, а један од њих, деветнаестогодишњи Ибрахим из Гане у кампу је девет месеци и жели да остане у Србији."Овде ми је добро и зелим да останем, очекујем решење о добијању азила", рекао је он новинарима.И Суданац Сахјмон задовољан је условима у кампу у којем борави већ дуже од годину дана. И он планира да остане у Србији."План ми је да останем у Србији, имао сам сопствни бизнис и у мојој земљи, пре него што сам дошао за мене није проблем, снаћи ћу се", каже Сајмон.
Сваке године 21. марта, широм света, обележава се Међународни дан борбе против расне дискриминације, у знак сећања на 21. март 1960. године, када је у Јужноафричкој Републици убијено 69 људи који су мирно демонстрирали против апартхејда.
Међународни дан борбе против расне дискриминације прогласиле су Уједињене нације 1966. године, а обележавање овог дана има за циљ подсећање да се боримо против расне дискриминације и то свуда, свакога дана и читаве године.
(Танјуг)