Пшеница најјефтинија у последњих седам година
Светске цене пољопривредних производа нису оптимистичне, а ни у прогнозама стручњака нема на видику бољих дана за пољопривреднике и њихову
финансијску позицију.
Најгоре стоји пшеница – није била јефтинија у последњих седам година, а пошто је у свету има превише, не може се очекивати да „стане на ноге“ ни у 2016. Слично је и с кукурузом, сојом, сунцокретом и осталом паорском робом. Ситуација на тржишту је профит пољопривредника довела на границу исплативости.
Како за „Дневник“ каже директор Продуктне берзе Жарко Галетин, пшеница је данас на најнижем нивоу од 2009. године.
– При том, залихе пшенице у Европи су на седамнестогодишњем максимуму – објашњава Галетин, и додаје да нема показатеља да ће и након жетве, каква год код нас буде, ситуација бити боља. – Такође, светске залихе су 34 одсто веће у односу на потрошњу те житарице. То су енормне количине на залихама и свакако ће се пренети на наредну годину.
Он наводи да се у свету потроши 710 милиона тона, а да на лагерима чека још око 240 милиона тона. Количине у магацинима у последње време нешто мало су смањене, али и даље је реч о енормним вишковима.
– Ни најновији извештаји нису донели никакво велико изненађење. Светске залихе пшенице су смањене око милион тона – на 237,59 милиона тона, углавном због корекције производње за Индију и Аустралију. Код кукуруза је најзначајнији пад производње у Јужној Африци, испод очекиваног нивоа, и износи 6,5 милиона тона, што би могло довести до увоза од 3,5 милиона тона. Светске залихе су процењене на 207 милиона, наспрам прошломесечних 208,8 милиона тона – објашњава Галетин.
Како каже тај берзански стручњак, у Русији се очекује подбачај па би то мало могло амортизовати тржиште, али генерално, значајније промене се не очекују.
Галетин указује на још једну специфичност тренутне ситуације на домаћем тржишту. Наиме, цена пшенице се изједначила с ценом кукуруза, што се веома ретко дешава.
– Када се ипак деси, онда се, судећи по досадашњим примерима, пад цене пшенице заустави. Тада пшеница постаје конкурентна кукурузу на тржишту сточне хране – наглашава наш саговорник, и примећује да би то могло значити да цена хлебног жита неће даље падати, али се, наравно, то не може рећи са сигурношћу.
Глобално гледајући, проблем је и у успоравању кинеске економије, која је годинама била мотор развоја целог света. Такође, и у паду цена нафте, мањој тражњи пољопривредних производа за производњу горива...
У рашњем извештају Продуктне берзе наводи се да су услед истицања фрса, фондови затварали своје кратке позиције, што је довело до раста цена на Чикашкој берзи. Тако је мартовски фрс на пшеницу поскупео 4,01 одсто, а на кукуруз 2,49 одсто. Код соје је кинески увоз коригован на 82 милиона тона, наспрам 80,5 прошлог месеца. Светске завршне залихе су смањене на 78,9 милиона тона с 80,4 милиона, колика је била процена прошлог месеца. Соја је у Чикагу скупља 2,97 одсто у односу на крај прошле недеље, а сојина сачма 3,13 одсто.
У Будимпешти је августовски фрс пшенице 139,03 евра тона, а кукуруза 138,06 евра. На берзи у Паризу мајски фрс за пшеницу је 154,25 евра тона, а кукуруза 151,75 евра.
С. Глушчевић
Неће догурати до 20 динара
Пшеница је у недељи за нама забележила вишегодишњу минималну цену – 17,16 динара килограм (15,60 без ПДВ-а), што је у односу на ону из претходне недеље пад од 1,27 одсто. По речима Жарка Галетина, нису реална очекивања да ће цена хлебног жита у овој години прећи 20 динара.
Кукуруз је претходних дана био 15,50 дин/кг, без ПДВ-а, а соја је у протеклој недељи имала благи ценовни препород. После најниже сезонске цене у претходној недељи од 36,70 динара килограм, без ПДВ-а, та роба је недељу завршила с 38 динара.