Пословни амбијент значи профит

у нефинансијским делатностима. Циљ Србије је да из тог сектора поникне половина српског БДП-а и да до 2020. године он упосли још 200.000 људи. Да би се то и остварило, Влада Србије је ову 2016. прогласила за Годину предузетништва. Она доноси 33 програма кроз која ће бити уложено 16 милијарди динара, од чега ће 4,4 милијарде бити додељене бесповратно.

По оцени министра привредеЖељка Сертића, постоји велико интересовање за Владин програм подршке предузетницима. Он поручје да план неће остатити мртво слово на папиру јер од њега зависи будућност Србије. Међутим, послодавци окупљени у Унији послодаваца Србије, без обзира на то што намеру државе сматрају добром и преко потребном за развој предузетништва, изражавају сумњу да ће оно што се најављује у Години предузетништва бити и остварено.



– Из искуства знамо да смо често имали добре програме, добре намере, али нам је увек некако тешко да то реализујемо – објашњава председник УПС-а Небојша Атанацковић. – Послодавци би били задовољни да се бар део најављеног Владиног програма о предузетништву оствари јер би то значило да је ова година с правом добила назив Година предузетништва. Због услова привређивања, мали број људи у Србији се одлучује за предузетништво јер није толико важно колико ће држава одвојити новца, колико је важно направити добар и прави привредни амбијент. То је оно што нама недостаје.



За добар и прави привредни амбијенте, по његовој оцени, привреду треба „ослободити”, не стављати јој намете које не може да поднесе с озбиром на потешкоће у којима је, а као пример наводи то што привреда плаћа комуналне услуге много више него грађани, што је, како каже, „апсолутно необјашњиво”.

– Привредници су спремни да плате много већи порез на профит него што је 15 одсто, али је потребно да им се омогући да дођу до профита. Јер, порез на профит би могао бити и нула, али каква корист од тога ако до њега не можемо доћи због разних фискалних намета које локалне самоуправе најчешће намећу. Зато, уколико бисмо у овој Години предузетништва могли да реализујемо оно што је најављено, тек онда би се могло говорити да смо направили велики корак – смата Атанацковић.



Светска банка пак верује да ће најављени подстицаји предузетничком духу у Србији помоћи да достигне ниво развијености земаља ЕУ. Шеф Канцеларије Светске банке у Београду Тони Верхеијен истиче да по анкети коју је спровела та финансијска организација, у Србији има спремности за предузетнштво, али да и даље постоји јаз између опште спремности и конкретног преузимања корака ка пословом осамостељењу. Указује на то да се 46 одсто грађана Србије изјаснило да мисли да постоје сви предуслови за започињање бизниса, као и да имају општу спремност да започну сопствени бизнис.



– Грађани препознају да постоје средства, али и истрајност и посвећеност потреби да започну бизнис, али, на другој страни, када се постави питање ко се већ ангажује на осамостаљењу, јави се свега осам одсто њих – рекао је Верхеијен. – Такође, свега 28 одсто конкретно размишља о томе да крене у самостални бизнис. Тај јаз између 46 одсто оних који сматрају да постоје предуслови за кретање у бизнис и свега осам одсто оних који раде на осамостаљењу, треба превазићи. Неопходно је да се подстакне предузетнички дух у Србији јер и даље 85 одсто грађана сматра да је предузетништво везано за ризике.



Љ. Малешевић

 

На кога се угледати?



За развој предузетништва веома је важно да грађани имају узоре успешног предузетника. Међутим, у анкети Светске банке спроведеној у Србији чак 88 осто испитаника навело је да као модел успешног предузетништва не види никог ко би за њих био кључан, а само шест одсто ту види локалне предузетнике.

– Због тога је потребно да држава контролише многе елементе, попут недостатка приступа финансијама, бирократских препрека и корупције, питања које грађани често наводе као препреку за остамостаљење – указао је Верхеијен.