Poslovni ambijent znači profit

u nefinansijskim delatnostima. Cilj Srbije je da iz tog sektora ponikne polovina srpskog BDP-a i da do 2020. godine on uposli još 200.000 ljudi. Da bi se to i ostvarilo, Vlada Srbije je ovu 2016. proglasila za Godinu preduzetništva. Ona donosi 33 programa kroz koja će biti uloženo 16 milijardi dinara, od čega će 4,4 milijarde biti dodeljene bespovratno.

Po oceni ministra privredeŽeljka Sertića, postoji veliko interesovanje za Vladin program podrške preduzetnicima. On poručje da plan neće ostatiti mrtvo slovo na papiru jer od njega zavisi budućnost Srbije. Međutim, poslodavci okupljeni u Uniji poslodavaca Srbije, bez obzira na to što nameru države smatraju dobrom i preko potrebnom za razvoj preduzetništva, izražavaju sumnju da će ono što se najavljuje u Godini preduzetništva biti i ostvareno.



– Iz iskustva znamo da smo često imali dobre programe, dobre namere, ali nam je uvek nekako teško da to realizujemo – objašnjava predsednik UPS-a Nebojša Atanacković. – Poslodavci bi bili zadovoljni da se bar deo najavljenog Vladinog programa o preduzetništvu ostvari jer bi to značilo da je ova godina s pravom dobila naziv Godina preduzetništva. Zbog uslova privređivanja, mali broj ljudi u Srbiji se odlučuje za preduzetništvo jer nije toliko važno koliko će država odvojiti novca, koliko je važno napraviti dobar i pravi privredni ambijent. To je ono što nama nedostaje.



Za dobar i pravi privredni ambijente, po njegovoj oceni, privredu treba „osloboditi”, ne stavljati joj namete koje ne može da podnese s ozbirom na poteškoće u kojima je, a kao primer navodi to što privreda plaća komunalne usluge mnogo više nego građani, što je, kako kaže, „apsolutno neobjašnjivo”.

– Privrednici su spremni da plate mnogo veći porez na profit nego što je 15 odsto, ali je potrebno da im se omogući da dođu do profita. Jer, porez na profit bi mogao biti i nula, ali kakva korist od toga ako do njega ne možemo doći zbog raznih fiskalnih nameta koje lokalne samouprave najčešće nameću. Zato, ukoliko bismo u ovoj Godini preduzetništva mogli da realizujemo ono što je najavljeno, tek onda bi se moglo govoriti da smo napravili veliki korak – smata Atanacković.



Svetska banka pak veruje da će najavljeni podsticaji preduzetničkom duhu u Srbiji pomoći da dostigne nivo razvijenosti zemalja EU. Šef Kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verheijen ističe da po anketi koju je sprovela ta finansijska organizacija, u Srbiji ima spremnosti za preduzetnštvo, ali da i dalje postoji jaz između opšte spremnosti i konkretnog preuzimanja koraka ka poslovom osamosteljenju. Ukazuje na to da se 46 odsto građana Srbije izjasnilo da misli da postoje svi preduslovi za započinjanje biznisa, kao i da imaju opštu spremnost da započnu sopstveni biznis.



– Građani prepoznaju da postoje sredstva, ali i istrajnost i posvećenost potrebi da započnu biznis, ali, na drugoj strani, kada se postavi pitanje ko se već angažuje na osamostaljenju, javi se svega osam odsto njih – rekao je Verheijen. – Takođe, svega 28 odsto konkretno razmišlja o tome da krene u samostalni biznis. Taj jaz između 46 odsto onih koji smatraju da postoje preduslovi za kretanje u biznis i svega osam odsto onih koji rade na osamostaljenju, treba prevazići. Neophodno je da se podstakne preduzetnički duh u Srbiji jer i dalje 85 odsto građana smatra da je preduzetništvo vezano za rizike.



LJ. Malešević

 

Na koga se ugledati?



Za razvoj preduzetništva veoma je važno da građani imaju uzore uspešnog preduzetnika. Međutim, u anketi Svetske banke sprovedenoj u Srbiji čak 88 osto ispitanika navelo je da kao model uspešnog preduzetništva ne vidi nikog ko bi za njih bio ključan, a samo šest odsto tu vidi lokalne preduzetnike.

– Zbog toga je potrebno da država kontroliše mnoge elemente, poput nedostatka pristupa finansijama, birokratskih prepreka i korupcije, pitanja koje građani često navode kao prepreku za ostamostaljenje – ukazao je Verheijen.