Турија: Кобасицу хвали, на чварке навали

и то најдужу на свету фришку кобасицу, сходно години производње, два километра и 32 метра дугачку. Лепо рече спикер с централне бине: има много кобасица широм Војводине, има вероватно и лепших, укуснијих, пикантнијих, али је туринска – најдужа. То је суштина чувене Кобасицијаде.

Централним сеоским шором једва да се може проћи. Покрај пута начичкани су месари, по који лицидер, продавци вина и ракије... А готово на сваком штанду где се мрс продаје света је тол’ко као да га yабе деле. Очигледно, Туринци и бројни им гости никако не маре за сматрања Светске здравствене организације по којима шунка, сланина и остале надимљене ђаконије могу да буду канцерогене. Уосталом маст, тачније холестерол, после пар деценија, нема више етикету највећег непријатеља здравља међу намрницама. Сада је ту “титулу” преузео шећер. До даљег...

Како то обичај заповеда, свечана поворка кренула је из негдашње авлије Чике Медурића. Велики “класов” трактор носио је маестрално изувијану најдужу светску кобасицу, а мајстори месари поносно су ишли крај велике машине, тројица напред, по двојица са стране. Свет се искупио да их види, к’о некад кад сватови пролазе сокацима. А месарска спадала, од којих смо навикли да нас редовно насмеју духовитим досеткама и коментарима, ни овај пут нису оманула. Један од њих се обрати свом другару, гледајући бар петнаестак људи који су стајали крај једне капије:

- Јал’  Дуле, јел’ су сви ови с младине стране?

Није му остао дужан ни један деран из поменуте гомиле. - Беж’мо, згазиће нас кобасице!

Колико су организатори Кобасицијаде домишљати и практични, видело се приликом проласка највећег и најсвечанијег трактора до централне бине. Пре трактора, још од авлије Медурићевих, ишли су камyијаши. То су они што у рукама држе велике чобанске штапове на којима су пар метара дуги, танки кожни “каишеви”. У спретним рукама та справа производи звук ко кад пукне пиштољ, а то је некада, кад је чобана било к’о плеве, уз гомилу пулина и по неког магарца, пастирима служило да потерају залутала грла. Пуцали су и јуче камyијама, кобајаги традиције ради, а у ствари лепо су рашчистили пут трактору, јер не дај боже да танка кожа с камyије кога довати, бридело би му сатима, ако не и данима.  Стигао је трактор на одредиште, а након поздравних говора с бине, могла је да почне продаја најдуже светске кобаје. Те гужве, гурања и кркљанца! Оно, јест’ да је за Гиниса, али... Шта ће свет мислити о нама, да смо из глади побегли? Јер, ту су били како рекоше организатори, гости из Хрватске, Мађарске, Словачке, Чешке и братске нам Русије. Официјелни спикер с бине је објаснио могуће узроке општег грабежа за кобасицама. - Ово је краљица свих кобасица. Што? Јел ми у Турији лепо ’ранимо свиње, и бирамо само оне из Ф 1 генерације. Објекти где се држе су окренути ка северу, због лепше длаке и тена. Свиње се не смеју тући, поштујемо њихова свињска права. А пре клања, добију анестезију с обе стране иза увета - рече Туринац, па изрази наду да ће нова рекордерка убрзати европски пут Србије.

- Ако Меркелова види ову кобасицу, ето нас до следеће пијаце у Бриселу. А догодине – председавамо!

Ко је хтео да купи свежих кобасица, тај је или имао среће, живаца и лактова, или је остао празних шака. Планула је за час. Али, утеха се могла наћи широм главног шора. Суве кобасице, надимљене, шваргле, сланина, чварци, маст... Није забадава, али прилично јефтино. Ипак, опажа се једна чудна ствар: свеже кобасице (док их је било) коштале су 400 динара, суве 500, сланина око 600, а чварци 650! Све знамо, јел’ тако, да се свиње хране због меса, а чварци су што би рекли, нузпродукт, не баш здрав. Али, тржиште дрмусају понуда и тражња, а тражња за чварцима је, што би рекли економисти -  чврста, а ми би додали – епска! 

Душан Кнежић 

Сврсисходна политика

Многи су на различите начине користили гужву. У маси света, којеразни су нудили своје флајере, рекламе, значке... А неки су искористили велики скуп да деле свој страначко-пропагандни материјал. Пошто су неки леци штампани на релативно меком папиру, нашли су своју намену. Када је у вц кабинама понестало тоалет папира, наш сналажљиви народ нашао је начин да се обрише.