Turija: Kobasicu hvali, na čvarke navali

i to najdužu na svetu frišku kobasicu, shodno godini proizvodnje, dva kilometra i 32 metra dugačku. Lepo reče spiker s centralne bine: ima mnogo kobasica širom Vojvodine, ima verovatno i lepših, ukusnijih, pikantnijih, ali je turinska – najduža. To je suština čuvene Kobasicijade.

Centralnim seoskim šorom jedva da se može proći. Pokraj puta načičkani su mesari, po koji licider, prodavci vina i rakije... A gotovo na svakom štandu gde se mrs prodaje sveta je tol’ko kao da ga yabe dele. Očigledno, Turinci i brojni im gosti nikako ne mare za smatranja Svetske zdravstvene organizacije po kojima šunka, slanina i ostale nadimljene đakonije mogu da budu kancerogene. Uostalom mast, tačnije holesterol, posle par decenija, nema više etiketu najvećeg neprijatelja zdravlja među namrnicama. Sada je tu “titulu” preuzeo šećer. Do daljeg...

Kako to običaj zapoveda, svečana povorka krenula je iz negdašnje avlije Čike Medurića. Veliki “klasov” traktor nosio je maestralno izuvijanu najdužu svetsku kobasicu, a majstori mesari ponosno su išli kraj velike mašine, trojica napred, po dvojica sa strane. Svet se iskupio da ih vidi, k’o nekad kad svatovi prolaze sokacima. A mesarska spadala, od kojih smo navikli da nas redovno nasmeju duhovitim dosetkama i komentarima, ni ovaj put nisu omanula. Jedan od njih se obrati svom drugaru, gledajući bar petnaestak ljudi koji su stajali kraj jedne kapije:

- Jal’  Dule, jel’ su svi ovi s mladine strane?

Nije mu ostao dužan ni jedan deran iz pomenute gomile. - Bež’mo, zgaziće nas kobasice!

Koliko su organizatori Kobasicijade domišljati i praktični, videlo se prilikom prolaska najvećeg i najsvečanijeg traktora do centralne bine. Pre traktora, još od avlije Medurićevih, išli su kamyijaši. To su oni što u rukama drže velike čobanske štapove na kojima su par metara dugi, tanki kožni “kaiševi”. U spretnim rukama ta sprava proizvodi zvuk ko kad pukne pištolj, a to je nekada, kad je čobana bilo k’o pleve, uz gomilu pulina i po nekog magarca, pastirima služilo da poteraju zalutala grla. Pucali su i juče kamyijama, kobajagi tradicije radi, a u stvari lepo su raščistili put traktoru, jer ne daj bože da tanka koža s kamyije koga dovati, bridelo bi mu satima, ako ne i danima.  Stigao je traktor na odredište, a nakon pozdravnih govora s bine, mogla je da počne prodaja najduže svetske kobaje. Te gužve, guranja i krkljanca! Ono, jest’ da je za Ginisa, ali... Šta će svet misliti o nama, da smo iz gladi pobegli? Jer, tu su bili kako rekoše organizatori, gosti iz Hrvatske, Mađarske, Slovačke, Češke i bratske nam Rusije. Oficijelni spiker s bine je objasnio moguće uzroke opšteg grabeža za kobasicama. - Ovo je kraljica svih kobasica. Što? Jel mi u Turiji lepo ’ranimo svinje, i biramo samo one iz F 1 generacije. Objekti gde se drže su okrenuti ka severu, zbog lepše dlake i tena. Svinje se ne smeju tući, poštujemo njihova svinjska prava. A pre klanja, dobiju anesteziju s obe strane iza uveta - reče Turinac, pa izrazi nadu da će nova rekorderka ubrzati evropski put Srbije.

- Ako Merkelova vidi ovu kobasicu, eto nas do sledeće pijace u Briselu. A dogodine – predsedavamo!

Ko je hteo da kupi svežih kobasica, taj je ili imao sreće, živaca i laktova, ili je ostao praznih šaka. Planula je za čas. Ali, uteha se mogla naći širom glavnog šora. Suve kobasice, nadimljene, švargle, slanina, čvarci, mast... Nije zabadava, ali prilično jeftino. Ipak, opaža se jedna čudna stvar: sveže kobasice (dok ih je bilo) koštale su 400 dinara, suve 500, slanina oko 600, a čvarci 650! Sve znamo, jel’ tako, da se svinje hrane zbog mesa, a čvarci su što bi rekli, nuzprodukt, ne baš zdrav. Ali, tržište drmusaju ponuda i tražnja, a tražnja za čvarcima je, što bi rekli ekonomisti -  čvrsta, a mi bi dodali – epska! 

Dušan Knežić 

Svrsishodna politika

Mnogi su na različite načine koristili gužvu. U masi sveta, kojerazni su nudili svoje flajere, reklame, značke... A neki su iskoristili veliki skup da dele svoj stranačko-propagandni materijal. Pošto su neki leci štampani na relativno mekom papiru, našli su svoju namenu. Kada je u vc kabinama ponestalo toalet papira, naš snalažljivi narod našao je način da se obriše.