Омладинске организације воде до титуле

 јер за ту титулу град може конкурисати из године у годину, али овај пут процес ће водити саме омладинске организације – каже за „Дневник“ председник ЈАЗАС-а и координатор кандидатуре Новог Сада за Европску престоницу младих Вукашин Гроздановић.

„Егзит“ фондација, која је прошле године преузела вођење кандидатуре града за Европску престоницу културе 2021. и младих 2018. године, остаје и даље у организацији као бренд и као неко ко може помоћи искуством и везама, а до сада се тридесетак организација младих и оних које се баве младима, одлучило да активно учествује у припреми града за избор Омладинске престонице Европе, који се обавља сваке године.



– Из града су ме крајем прошле године питали да ли бих хтео да водим кандидатуру Новог Сада за Омладинску престоницу Европе. Идеја је била да окупимо новосадске организације, Кровну организацију младих Србије и Националну асоцијацију практичара/ки омладинског рада и да решавамо приоритете омладинске политике у граду, што би била наша нова апликација и чиме би се повећале шансе да добијемо титулу – започео је причу Гроздановић.



Првом састанку, од 100 позваних, присуствовало је 30 организација и тада су постављене главне тачке плана за кандидатуру: решавање питања Канцеларије за младе, Локални акциони план за младе, транспарентност конкурса и доделе новца, деполитизација Савета младих града и простор за потребе младих у граду.

– Канцеларија за младе функционисала је док њен координатор није отишао због забране запошљавања у јавном сектору, а Министарство није одобрило то радно место. Она је била задужена за подршку и сарадњу с омладинским организацијама, а у оквиру Градске управе за спорт и омладину. ЛАП за младе требало би расписивати сваке године у исто време, у првом кварталу, да не би каснили пројекти који се одатле финансирају – каже Гроздановић.



Он додаје и да је ЛАП и ове године „тежак“ 20 милиона динара, али да је од тога 14 милиона намењено за кандидатуру за Престоницу младих, што је, по закључцима са састанка, много.

Гроздановић сматра да би било боље да се трећина тог новца намени за програмско финансирање организација које се баве кандидатуром Новог Сада.

– Сматрамо и да процес доделе новца на конкурсима мора да буде транспарентан. Морамо да радимо на томе да у градски Савет младих уђу и чланови омладинских организација. Младима је потребно више простора да би се остварили, и ту је будући омладински културни центар у Кинеској четврти добар пример, који би требало применити и у другим деловима града – наводи Гроздановић.



По њему, уколико се та питања нађу у апликацији, Нови Сад би показао да се на системски начин и на дуже стазе бави положајем младих у граду.

–  Оформићемо новосадски омладински форум, који би, као неформално тело омладинских организација, пратило кандидатуру Новог Сада, али и примену омладинске политике у граду. Тај рок важи и за формирање савеза омладинских организација, који би пратио остварење планова и реализовао партнерске пројекте – рекао је Гроздановић.



Како каже, велика већина омладинских организација подржава тако замишљену кандидатуру Новог Сада за Омладинску престоницу Европе, док они уздржани сматрају да би требало да се наведене ставке прво реализују па тек онда Нови Сад да конкурише за престижну титулу. Рок за подношење пријаве је 28. фебруар, а у новембру би требало да се зна победник конкурса.



С. Крстић

Јасне повољности



Вукашин Гроздановић наводи да постоје јасни бенефити које са собом носи титула престонице младих.

– Клуж-Напока, румунски град који је прошле године био престоница младих, забележио је 10.000 посета више од просека. Нама би олакашало конкурисање за новац из европских фондова за пројекте младих и за младе у Новом Саду. Желимо да кроз успех новосадске кандидатуре трајно уредимо и побољшамо положај младих у Новом Саду. Кроз кандидатуру би се створио фронт за решавање питања Кинеске четврти, која би на крају прерасла у омладински креативни центар – закључио је Гроздановић.