Сепаратизам у Војводини тиња, али није узео маха

у интервјуу за “Дневник” каже да је реч о људима који су у ствари са обе ноге у Српској напредној странци.

– Били су некада у ДСС-у и одлучили су да им то буде међустаница за прелаз у СНС. То су урадили, јер желе да сачувају своја радна места директора, заменика директора, помоћника разних секретара. Нико није из Демократске странке Србије прешао нити у СНС, нити у тај такозвани самостални ДСС ко има своје звање, ко је лекар и ради у болници, ко је наставник и ради у школи, ко је судија, ко је полицајац, ко је пољопривредни произвођач. Прешли су они којима посао зависи од власти – тврди Санда Рашковић Ивић.

* Они су прелазак у самостални ДСС образложили тиме да се ДСС мало оглашавала у критиковању рада Покрајинске владе. Каква је ваша оцена те власти?

– Оваква Покрајинска влада нам не треба. Она је предимензионисана и страшно скупа. Нисам против аутономије Војводине, ни против тога да Војводина има своју владу, али она не треба да буде овако гломазна и скупа. Треба да буде сервис свих људи који у Војводини живе, а да би била истински сервис треба мало више посвећивања.

* Шта највише замерате покрајинској власти?

– Највише замерам то што Војводина није напредовала, него је стагнирала, чак назадовала. Војводина која је у бившој Југославији, јер памтим и та времена, била пример развијене Покрајине, развијене регије, данас губи трку. Али, критиком ове Покрајинске владе ни у ком случају не желим да кажем да би Српска напредна странка била моного другачија.

* Зашто?

– Зато што смо их већ видели на делу у Републици. Обећавали су 400.000 нових радних места, данас имамо 400.000 мање него 2008. године, када је ДСС сишао са власти. Они су обећавали повећање стандарда, а смањили су плате и пензије, обећавали су смањење цене струје, а повећали су цену струје. Обећали су Косово у Србији, а хладно отписују Косово и предају га сепаратистма, овог пута ЕУ, што је бесмислено. Ми улазимо у Титаник, и како је рекао професор Зец тамо ћемо стићи на сахрану. Бојим се да ћемо да стигнемо на парастос, онај отприлике што се даје на 40 дана. Шалим се мало.

Они су обећали да никад неће ући у НАТО, а ето, видите закон који су донели, није Србија ушла у НАТО, него је НАТО ушао у Србију. Мислим да народ са оловком у руци, а не апстинирајући, треба да се бори против оних који не говоре истину и дају лажна обећања. Јер, апстиненција иде само на руку онима, који су на власти. Према томе треба изаћи на изборе и треба размислити. Грађани Војводине треба да размисле шта је најбоље за њих лично и за њихову децу. Да ли желе да њихова деца буду свој на своме, да ли желе да буду газде у својим занатским радњама, на својој земљи, у својим градовима, да ли желе да им деца остану овде или да иду којекуда у свет. Мислим да је основно да људи пре него што узму оловку на изборима треба да погледају у свој новчаник и сагледају у каквој су ситуацији како на републичком, тако и покрајинском нивоу.

* Ко нас је довео у овакво стање?

- Нас је до овога довело систематско урушавање земље, које је почело нарочито 2008. године, кад је Демократска странка Србије сишла са власти. Онда је почело задуживање. У септембру 2006. године влада ДСС-а је вратила све дугове Међународном монетарном фонду. Када је ДСС сишао са власти у Републици, јер у АПВ није никад ни био на власти, спољни дуг је био осам милијарди евра, а учешће дуга у бруто друштвеном производу је био 20 одсто. Данас имамо дуг од 25 милијарди евра, а његово учешће у БДП-у износи 70,6 одсто. Значи влада Бориса Тадића је започела свом снагом урушавање, ови су обећали да ће то зауставити, а урадили су још горе, зато што је то иста политика. Није ствар у томе хоће ли бити Вучић, или ће бити неко други, него хоће ли бити политика да ЕУ нема алтернативу? Није Војводина неко сепаратно тело од Србије. Она је део Србије и све оно што трпи Србија трпи и Војводина. Према томе ако се иде у ЕУ, то није добар пут, ми ћемо бити све сиромашније.

* Које су кључне тачке програма ДСС-а за Војводину?

- Сматрамо да је статус Војводине потпуно решен Уставом, кроз који Војводина може да искористи своју аутономију. Што се тиче економије, сматрамо да оно што се заради у Зрењанину, Новом Саду, Сремској Митровици или другом месту, треба и да остане тамо где је зарађено. У Војводини треба снажно развијати пољопривреду и све што је везано за њу. Изричито се противимо продаји земље странцима и наравно тајкунима. Сматрамо да нас пут у ЕУ гура ка томе да ми земљу продавати морамо, јер то пише у Споразуму о стабилизацији и придруживању. Не можете да потпишете уговор и да кажете како ћете из уговора ову клаузулу узети, а ову нећете. Фарса је кад господин Чанак каже како је против продаје земље, а јесте за улазак у ЕУ.

У Војводини 400.000 хектара државног земљишта треба да купују војвођански паори, наши људи који од земље живе, који су своју децу на мотици подигли. Они треба да добију и врло повољне банкарске кредите, али наравно услов је да банке буду наше. У нашем програму је и да се помаже пољопривреди у садном и семенском материјалу и то домаћем. Јер, наше семе и саднице су суво злато. Желимо да организујемо људе у задруге и кооперативе да могу наступати што боље на трећем тржишту и на тржишту држава ЕУ преко билатералних односа, али пре свега Руске Федерације, која има огромно тржиште. Ми можемо да обезбедимо квалитет, само квантитет морамо осигурати тако што ће се људи удруживати.  

* Политичке странке са седиштем у Београду често прозивају Војводину да постоје тенденције ка сепаратизму. Да ли је то основано, или се то ради због политичких поена, пре свега у предизборној кампањи?

– У Војводини тај сепаратизам није узео маха, али је стално присутан и тиња. Ја ћу то упоредити рецимо са италијанским острвом Сицилијом. Кад је Американцима требало да се окрену против Италије да би она слушала после Другог светског рата, онда су подигли тензије, кад им то више није требало, они су спустили. Слично је било у Црној Гори. Постоји наравно врло мали број људи у Војводини, али врло гласних, који негују сепаратистичке тенденције, а страни фактор, управо САД и ЕУ могу бити полуга за покретање.

Ержебет Марјанов