Separatizam u Vojvodini tinja, ali nije uzeo maha

u intervjuu za “Dnevnik” kaže da je reč o ljudima koji su u stvari sa obe noge u Srpskoj naprednoj stranci.

– Bili su nekada u DSS-u i odlučili su da im to bude međustanica za prelaz u SNS. To su uradili, jer žele da sačuvaju svoja radna mesta direktora, zamenika direktora, pomoćnika raznih sekretara. Niko nije iz Demokratske stranke Srbije prešao niti u SNS, niti u taj takozvani samostalni DSS ko ima svoje zvanje, ko je lekar i radi u bolnici, ko je nastavnik i radi u školi, ko je sudija, ko je policajac, ko je poljoprivredni proizvođač. Prešli su oni kojima posao zavisi od vlasti – tvrdi Sanda Rašković Ivić.

* Oni su prelazak u samostalni DSS obrazložili time da se DSS malo oglašavala u kritikovanju rada Pokrajinske vlade. Kakva je vaša ocena te vlasti?

– Ovakva Pokrajinska vlada nam ne treba. Ona je predimenzionisana i strašno skupa. Nisam protiv autonomije Vojvodine, ni protiv toga da Vojvodina ima svoju vladu, ali ona ne treba da bude ovako glomazna i skupa. Treba da bude servis svih ljudi koji u Vojvodini žive, a da bi bila istinski servis treba malo više posvećivanja.

* Šta najviše zamerate pokrajinskoj vlasti?

– Najviše zameram to što Vojvodina nije napredovala, nego je stagnirala, čak nazadovala. Vojvodina koja je u bivšoj Jugoslaviji, jer pamtim i ta vremena, bila primer razvijene Pokrajine, razvijene regije, danas gubi trku. Ali, kritikom ove Pokrajinske vlade ni u kom slučaju ne želim da kažem da bi Srpska napredna stranka bila monogo drugačija.

* Zašto?

– Zato što smo ih već videli na delu u Republici. Obećavali su 400.000 novih radnih mesta, danas imamo 400.000 manje nego 2008. godine, kada je DSS sišao sa vlasti. Oni su obećavali povećanje standarda, a smanjili su plate i penzije, obećavali su smanjenje cene struje, a povećali su cenu struje. Obećali su Kosovo u Srbiji, a hladno otpisuju Kosovo i predaju ga separatistma, ovog puta EU, što je besmisleno. Mi ulazimo u Titanik, i kako je rekao profesor Zec tamo ćemo stići na sahranu. Bojim se da ćemo da stignemo na parastos, onaj otprilike što se daje na 40 dana. Šalim se malo.

Oni su obećali da nikad neće ući u NATO, a eto, vidite zakon koji su doneli, nije Srbija ušla u NATO, nego je NATO ušao u Srbiju. Mislim da narod sa olovkom u ruci, a ne apstinirajući, treba da se bori protiv onih koji ne govore istinu i daju lažna obećanja. Jer, apstinencija ide samo na ruku onima, koji su na vlasti. Prema tome treba izaći na izbore i treba razmisliti. Građani Vojvodine treba da razmisle šta je najbolje za njih lično i za njihovu decu. Da li žele da njihova deca budu svoj na svome, da li žele da budu gazde u svojim zanatskim radnjama, na svojoj zemlji, u svojim gradovima, da li žele da im deca ostanu ovde ili da idu kojekuda u svet. Mislim da je osnovno da ljudi pre nego što uzmu olovku na izborima treba da pogledaju u svoj novčanik i sagledaju u kakvoj su situaciji kako na republičkom, tako i pokrajinskom nivou.

* Ko nas je doveo u ovakvo stanje?

- Nas je do ovoga dovelo sistematsko urušavanje zemlje, koje je počelo naročito 2008. godine, kad je Demokratska stranka Srbije sišla sa vlasti. Onda je počelo zaduživanje. U septembru 2006. godine vlada DSS-a je vratila sve dugove Međunarodnom monetarnom fondu. Kada je DSS sišao sa vlasti u Republici, jer u APV nije nikad ni bio na vlasti, spoljni dug je bio osam milijardi evra, a učešće duga u bruto društvenom proizvodu je bio 20 odsto. Danas imamo dug od 25 milijardi evra, a njegovo učešće u BDP-u iznosi 70,6 odsto. Znači vlada Borisa Tadića je započela svom snagom urušavanje, ovi su obećali da će to zaustaviti, a uradili su još gore, zato što je to ista politika. Nije stvar u tome hoće li biti Vučić, ili će biti neko drugi, nego hoće li biti politika da EU nema alternativu? Nije Vojvodina neko separatno telo od Srbije. Ona je deo Srbije i sve ono što trpi Srbija trpi i Vojvodina. Prema tome ako se ide u EU, to nije dobar put, mi ćemo biti sve siromašnije.

* Koje su ključne tačke programa DSS-a za Vojvodinu?

- Smatramo da je status Vojvodine potpuno rešen Ustavom, kroz koji Vojvodina može da iskoristi svoju autonomiju. Što se tiče ekonomije, smatramo da ono što se zaradi u Zrenjaninu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici ili drugom mestu, treba i da ostane tamo gde je zarađeno. U Vojvodini treba snažno razvijati poljoprivredu i sve što je vezano za nju. Izričito se protivimo prodaji zemlje strancima i naravno tajkunima. Smatramo da nas put u EU gura ka tome da mi zemlju prodavati moramo, jer to piše u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Ne možete da potpišete ugovor i da kažete kako ćete iz ugovora ovu klauzulu uzeti, a ovu nećete. Farsa je kad gospodin Čanak kaže kako je protiv prodaje zemlje, a jeste za ulazak u EU.

U Vojvodini 400.000 hektara državnog zemljišta treba da kupuju vojvođanski paori, naši ljudi koji od zemlje žive, koji su svoju decu na motici podigli. Oni treba da dobiju i vrlo povoljne bankarske kredite, ali naravno uslov je da banke budu naše. U našem programu je i da se pomaže poljoprivredi u sadnom i semenskom materijalu i to domaćem. Jer, naše seme i sadnice su suvo zlato. Želimo da organizujemo ljude u zadruge i kooperative da mogu nastupati što bolje na trećem tržištu i na tržištu država EU preko bilateralnih odnosa, ali pre svega Ruske Federacije, koja ima ogromno tržište. Mi možemo da obezbedimo kvalitet, samo kvantitet moramo osigurati tako što će se ljudi udruživati.  

* Političke stranke sa sedištem u Beogradu često prozivaju Vojvodinu da postoje tendencije ka separatizmu. Da li je to osnovano, ili se to radi zbog političkih poena, pre svega u predizbornoj kampanji?

– U Vojvodini taj separatizam nije uzeo maha, ali je stalno prisutan i tinja. Ja ću to uporediti recimo sa italijanskim ostrvom Sicilijom. Kad je Amerikancima trebalo da se okrenu protiv Italije da bi ona slušala posle Drugog svetskog rata, onda su podigli tenzije, kad im to više nije trebalo, oni su spustili. Slično je bilo u Crnoj Gori. Postoji naravno vrlo mali broj ljudi u Vojvodini, ali vrlo glasnih, koji neguju separatističke tendencije, a strani faktor, upravo SAD i EU mogu biti poluga za pokretanje.

Eržebet Marjanov