САЈ и ПТЈ се спајају у јединицу суперспецијалаца

да ће од Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) и Противтерористичке јединице (ПТЈ) бити створена једна јединица у којој ће бити места само за најбоље.

– Задржаћемо назив САЈ јер има дужу традицију и боље уређену базу – рекао је раније министар унутрашњих послова Небојша Стефановић. – Бесмислено је мењати униформе и амблеме. Ценим и поштујем и једне и друге, али нема разлога да постоје две јединице, које су потпуно исте намене и врло сличног састава. То је скупо.

Уједињење САЈ-а и ПТЈ-а, као и њихово стављање под исту команду, требало би да доведе до стварања најелитније полицијске јединице која би била спремна за ангажовање у свакој кризној ситуацији – од талачких до терористичких, затим хапшења опасних криминалних група па до спасавања грађана, кажу у полицији.

За центре нове обједињене јединице, у којима ће се одржавати обука и тренинзи припадника јединице, биће коришћени постојећи објекти у бази Липовица, у којима су сада припадници ПТЈ-а, али и они у Батајници, који су на располагању специјалцима из САЈ-а.   

Како је већ најављивано у медијима, Спасоје Вулевић, који је на челу САЈ-а од 2005. и први српски полицајац са завршеном ФБИ-јевом академијом, биће постављен за команданта обједињене специјалне јединице.  Доскорашњи командант ПТЈ-а Горан Драговић преузео је још прошлог пролећа челну позицију у Жандармерији.

САЈ у свом саставу има око 150 припадника, који су распоређени у четири тима: А и Б (за решавање талачких ситуација, упад у отета возила, хапшење наоружаних и опасних особа), тим Ц је специјалистички (снајпери, рониоци, стручњаци за експлозив), а тим Д обезбеђује државне објекте којима прети опасност од терористичких напада. Сви припадници САЈ-а по новој систематизацији биће у тимском раду с колегама из ПТЈ-а, који су разврстани у осам водова, ангажованих на извршавању најсложенијих задатака на сузбијању тероризма. И та јединица обучена је за решавање талачких криза и хапшење опасних и наоружаних криминалаца. 

САЈ је настао од Јединице милиције за специјална дејства Републичког секретаријата унутрашњих послова Социјалистичке Републике Србије – РСУП-а, која је основана 18. децембра 1978. године. Прва база новоосноване Јединице је била у Станици милиције на Новом Београду. Јединица се сели на Аеродром „Београд“ у Сурчину 1983. године.

Од 1991. године првобитан назив јединице мења се у Јединица за антитерористичка дејства. Команда САЈ-а основна је 1992. године, а осим београдске, добија новосадску и приштинску испоставу. На челу тадашње београдске јединице био је Зоран Симовић, новосадску је водио Бранко Јурчић, а приштинску Радослав Сталевић. Током 1992. године Јединица се сели у прву наменску базу, надомак Батајнице, под називом Центар за обуку „13. мај“, у којој је и данас. Нови назив Специјална антитерористичка јединица добијају 1994. године. Јединица је дејствовала на сузбијању тероризма на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године. Током тих борби с терористима погинуло је 17 припадника јединице.

Специјалном антитерори-стичком јединицом командовали су Радован Стојчић, Миодраг Тепавчевић, Живко Трајковић и Милован Глишовић.

Противтерористичка јединица је доста млађа – формирана је 2003. године, неколико недеља након што је расформирана елитна Јединица за специјалне операције (ЈСО) Ресора државне безбедности Републике Србије („црвене беретке“). У састав нове јединице ушао је већи број припадника ЈСО-а, део припадника расформираног приштинског САЈ-а, као и одређени број припадника Специјалистичких чета Жандармерије.

Јединица је првобитно била саставни део српске Жандармерије, али од самог почетка с другачијом обуком, опремом, али и надлежношћу. Знатно мањи број оперативаца омогућио је специјализовање јединице за извршавање најсложенијих задатака, као што су кризне ситуације с примесама домаћег или међународног тероризма, решавање талачких ситуација, борба против организованог криминала, обезбеђивање виталних објеката или важних личности.

Године 2005. јединица добија нов официрски кадар, а исте године на место команданта долази и пуковник Горан Драговић. Априла 2007. Јединица, одлуком тадашње Владе, добија статус самосталне јединице у оквиру српског МУП-а. Њен статус по важећој систематизацији подразумева, између осталог, посебан механизам потребан за ангажовање јединице. Јединица може бити ангажована само по механизму „двоструког кључа“: предлог директора Полиције мора одобрити министар унутрашњих послова.

Снагу јединице, осим одличног кадра, увећава и њена изузетна мобилност: ПТЈ је способан да у року од 24 сата изводи дејства на целој територији Републике Србије, чак и на више места истовремено, по потреби. О томе сведочи и обимна акција хапшења осумњичених лица за царинске малверзације која је истовремено изведена у осам градова Србије.

Иако многи не праве разлику између ПТЈ-а и САЈ-а, она ипак постоји. У теорији се термин „противтероризам“ односи на превентивна дејства, дејства којим се спречава извршење терористичких радњи и настанак штетних последица. Термин „антитероризам“ односи се на репресију, односно на радње које се предузимају након извршења терористичког акта, у циљу санирања штетних последица. Додатно, ПТЈ је јединица која акценат своје обуке ставља на дејства у руралним условима, док је САЈ оријентисан на урбане, иако и једни и други имају потпуну обуку.

М. Бозокин

Личне карте двеју јединица

САЈ 

– формиран 1978.

– садашњи назив носи од 1994.

ПТЈ

– формирана 2003. у склопу Жандармерије

– од 2007. самостална  – ангажовање наређује директор полиције уз одобрење министра