Стваралачки опус дубореза на дар школи и месној заједници

Серија од више од 60 грбова војвођанских насеља и градова, те ликови 44 српских  владара, красе зборницу, односно кабинет за историју каменичке основне школе, док је колекција знаменитих личности, икона светаца и слике тих истих грбова и владара припала месној заједници. Ове вредне збирке дар су и дело суграђанина Светислава Станковића, агронома у пензији, у које је овај осадмесетдвогодишњак уложио године рада, безгранично стрпљење и љубав. Легат Светислава Станковића и његове супруге Мирославе, такође агронома, каменичкој школи биће употпуњен и са шест стотина књига из њихове библиотеке.

- Жеља нам је била, пошто немамо директне наследнике, да овај део наше оставштине заврши тамо где ће бити видљив и сачуван од заборава – каже Светислав Станковић. - Посебно ми је било важно да школи поклоним колекцију владара и грбова, јер оне имају и едукативну функцију. На једном месту сабрани су сви српски владари и грбови који су били на снази до 1918. године, што није уобичајено.

Рад на колекцији владара, који спадају у ред његових последњих дела, захтевао је и одређено истраживање. Списак владара добио је у Музеју Војводине, као што је тамо дошао и до података о грбовима, али није било једноставно доћи до њихових слика, на основу којих их је исклесао у дрвету.

- Од Немањића наовамо, слика донекле има, када су у питању Бранковићи ситуација је неповољнија, а о Вишеславићима да не говоримо – напомиње Светислав. - Постоји нешто цртежа, фресака, али недовољно. Ипак, захваљујући напорима људи из музеја дошао сам до цртежа представника лозе Вишеславића и комлетирао колекцију.                                                                     

Дуборез Светиславу није била професија, него љубав којом је почео да се бави релативно касно. Као малом дечаку није му било страно да понешто издеље у дрвету. Признаје да је  желео да се посвети том  уметничком занату, чак је хтео да упише дрворезбачку школу у Призрену, али га је отац одвратио од те замисли, па је уписао пољопривреду. По завршетку школовања одређено време је провео, како каже “да одслужи стипендију”, на родном Косову, а потом се настанио у Војводини. Последње 42 године живи у Сремској Каменици. Радни век је провео у Савезном центру за образовање кадрова у пољопривреди и индустрији, Навипу, АИК- у, Данубиусу.

Потиснута жеља да ствара у дрвету, пробудила се у њему 1985. године. Почео је прво да прикупља алат, а потом се полако отиснуо у иконорезбарске воде. Прво дело био му је грб Србије и Црне Горе, потом је уследио Бели анђео, онда су на ред дошле иконе. Његов опус од преко три стотине радова чине и познате личности, композиције као што су Тајна вечера , Девојка на студенцу….  Каже да је од тога нешто мало продао, већи део поклонио. Његови радови могу се наћи у приватним колекцијама у Србији, Црној Гори, манастиру Хиландар, Русији, Шведској, Америци.

Готово искључиво користи орахово, јаворово и дрво липе за резбарење, јер су се она показала као најбоља приликом израде детаља, пошто се не цепају. Напомиње да је најбољи за обраду део од земље па до висине од метар и по. Карактеристично за Светислава јесте да од истог комада израђује и слику и рам.  - Кад радим, само размишљам о томе. Слика коју радим у мени је и дању и ноћу. Заокупи ме целог и нема јој изласка док је не завршим – каже Светислав.

З. Милосављевић

Још једно сведочанство

Део опуса Светисава Станковића нашао се и у књизи “Дуборез”, која је доживела друго издање. Фотографије портрета, икона, владара и грбова Србије, грбова Војводине до 1918. године, као и осталих грбова сакупљене у овој књизи, још једно су трајно сведочаство уметничког рада Светислава Станковића.