Stvaralački opus duboreza na dar školi i mesnoj zajednici

Serija od više od 60 grbova vojvođanskih naselja i gradova, te likovi 44 srpskih  vladara, krase zbornicu, odnosno kabinet za istoriju kameničke osnovne škole, dok je kolekcija znamenitih ličnosti, ikona svetaca i slike tih istih grbova i vladara pripala mesnoj zajednici. Ove vredne zbirke dar su i delo sugrađanina Svetislava Stankovića, agronoma u penziji, u koje je ovaj osadmesetdvogodišnjak uložio godine rada, bezgranično strpljenje i ljubav. Legat Svetislava Stankovića i njegove supruge Miroslave, takođe agronoma, kameničkoj školi biće upotpunjen i sa šest stotina knjiga iz njihove biblioteke.

- Želja nam je bila, pošto nemamo direktne naslednike, da ovaj deo naše ostavštine završi tamo gde će biti vidljiv i sačuvan od zaborava – kaže Svetislav Stanković. - Posebno mi je bilo važno da školi poklonim kolekciju vladara i grbova, jer one imaju i edukativnu funkciju. Na jednom mestu sabrani su svi srpski vladari i grbovi koji su bili na snazi do 1918. godine, što nije uobičajeno.

Rad na kolekciji vladara, koji spadaju u red njegovih poslednjih dela, zahtevao je i određeno istraživanje. Spisak vladara dobio je u Muzeju Vojvodine, kao što je tamo došao i do podataka o grbovima, ali nije bilo jednostavno doći do njihovih slika, na osnovu kojih ih je isklesao u drvetu.

- Od Nemanjića naovamo, slika donekle ima, kada su u pitanju Brankovići situacija je nepovoljnija, a o Višeslavićima da ne govorimo – napominje Svetislav. - Postoji nešto crteža, fresaka, ali nedovoljno. Ipak, zahvaljujući naporima ljudi iz muzeja došao sam do crteža predstavnika loze Višeslavića i komletirao kolekciju.                                                                     

Duborez Svetislavu nije bila profesija, nego ljubav kojom je počeo da se bavi relativno kasno. Kao malom dečaku nije mu bilo strano da ponešto izdelje u drvetu. Priznaje da je  želeo da se posveti tom  umetničkom zanatu, čak je hteo da upiše drvorezbačku školu u Prizrenu, ali ga je otac odvratio od te zamisli, pa je upisao poljoprivredu. Po završetku školovanja određeno vreme je proveo, kako kaže “da odsluži stipendiju”, na rodnom Kosovu, a potom se nastanio u Vojvodini. Poslednje 42 godine živi u Sremskoj Kamenici. Radni vek je proveo u Saveznom centru za obrazovanje kadrova u poljoprivredi i industriji, Navipu, AIK- u, Danubiusu.

Potisnuta želja da stvara u drvetu, probudila se u njemu 1985. godine. Počeo je prvo da prikuplja alat, a potom se polako otisnuo u ikonorezbarske vode. Prvo delo bio mu je grb Srbije i Crne Gore, potom je usledio Beli anđeo, onda su na red došle ikone. Njegov opus od preko tri stotine radova čine i poznate ličnosti, kompozicije kao što su Tajna večera , Devojka na studencu….  Kaže da je od toga nešto malo prodao, veći deo poklonio. Njegovi radovi mogu se naći u privatnim kolekcijama u Srbiji, Crnoj Gori, manastiru Hilandar, Rusiji, Švedskoj, Americi.

Gotovo isključivo koristi orahovo, javorovo i drvo lipe za rezbarenje, jer su se ona pokazala kao najbolja prilikom izrade detalja, pošto se ne cepaju. Napominje da je najbolji za obradu deo od zemlje pa do visine od metar i po. Karakteristično za Svetislava jeste da od istog komada izrađuje i sliku i ram.  - Kad radim, samo razmišljam o tome. Slika koju radim u meni je i danju i noću. Zaokupi me celog i nema joj izlaska dok je ne završim – kaže Svetislav.

Z. Milosavljević

Još jedno svedočanstvo

Deo opusa Svetisava Stankovića našao se i u knjizi “Duborez”, koja je doživela drugo izdanje. Fotografije portreta, ikona, vladara i grbova Srbije, grbova Vojvodine do 1918. godine, kao i ostalih grbova sakupljene u ovoj knjizi, još jedno su trajno svedočastvo umetničkog rada Svetislava Stankovića.