Динару зима никако не прија

за један евро, а по средњем курсу НБС-а, требало је 121,26 динар, а  се издвајало 123 динара. Да би смирила прекомерне осцилације, Народна банка Србије је ове године продала на девизном тржишту 130 милиона евра, од тога на самом почетку ове седмице десет милиона. Из наше централне монетарне институције стижу информације да је пад сезонског карактера и да ће проћи. Стручњаци скокове објашњавају исто као сезонске и очекују да се то ускоро смири, али сматрају и да губитак вредности домаће валуте од пет-шест одсто годишње није нешто страшно те да може допринети већој конкурентности домаће привреде и оживети домаћу тражњу.

Падом домаће валуте највише су погођени грађани који враћају зајмове везане за евро. Ту спадају и путници који плаћају туристичке аранжмане индексиране у еврима, али и сви други које своје финансијске обавезе плаћају у динарима али прерачунато у евре.

Још пре десетак дана могло се чути да динар пати јер банке и други инвеститори који су лане зарадили новац на нашем тржишту износе зараду из земље. То значи да је на међубанкарском тржишту појачана тражња – више се динара мења за евро. То, као и на сваком другом тржишту, диже цену тражене робе, у овом случају евра.

А шта грађани могу очекивати наредних месеци? О томе др Александар Васиљевић са Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” у Новом Саду каже:

– Пад домаће валуте је у потпуности сезонског карактера и понавља се из године у годину – наглашава он. – Мислим да ће се то релативно брзо смирити. Па динар је лане ослабио свега један одсто! То је добар резултат за сваку валуту која је у режиму флуктуације, па и за динар.

Васиљевић објашњава да се на плитком девизном тржишту какво је наше свака промена одвија бурније, а динар је данас жртва тога.

Смиривању вредности домаће валуте у прилог иде и податак да је буyет Србије за ову годину планиран на вредност динара од 122,50. А да би се ставке испуниле и да бисмо задржали стабилност због које смо добили бројне комплименте од ММФ-а и Светске банке, динар не би смео много „бежати” од поменутог прогнозираног нивоа.

Када је ранијих година динар растао, за то су били окривљени грађани јер су били растрошни пред празнике и мењали евро за динар. Празничне еуфорије у мењачницама већ одавно нема. Мењачи се жале на то да већина која уђе код њих мења 50 евра па и мање. У Новом Саду се највише новца промени у дане „Егзита”, а то је тек у јулу.

Док ће они који мењају евро за динаре добити више, с дужницима је друга прича. Од децембра до сада разлика је 1,74 динар по евру. Рате за наплату кредита стижу крајем месеца. За кеш кредит који се отплаћује са сто евра, то је 174 динара више него у  2015. То важи за срећнике који своју рату отплаћују по средњем курсу НБС-а. За случај да се ради о продајном курсу банке, та бројка већ прелази 124.

Д. Вујошевић

Шта је добро, а шта лоше

Докле ће  динар да пада и када ће се зауставити? Стручњак са Београдске банкарске академије др Владимир Меда каже

-Све зависи од тога каква ће се монетрана полтика даље водити.Да ли желимо да стабилан курс као у претходних пар година или ћемо водити полтику каква је била традиција у СФРЈ-.А то је било да домаћа валута ослаби годишње око 5 -6 одсто. То није тако лоше  јер би се повећала конкурентност домаће привреде а и куповна моћ домаћег становништва. Истовремено се смањују потребе за екстерним задуживањем. Може и да постакне производњу.