Dinaru zima nikako ne prija

za jedan evro, a po srednjem kursu NBS-a, trebalo je 121,26 dinar, a  se izdvajalo 123 dinara. Da bi smirila prekomerne oscilacije, Narodna banka Srbije je ove godine prodala na deviznom tržištu 130 miliona evra, od toga na samom početku ove sedmice deset miliona. Iz naše centralne monetarne institucije stižu informacije da je pad sezonskog karaktera i da će proći. Stručnjaci skokove objašnjavaju isto kao sezonske i očekuju da se to uskoro smiri, ali smatraju i da gubitak vrednosti domaće valute od pet-šest odsto godišnje nije nešto strašno te da može doprineti većoj konkurentnosti domaće privrede i oživeti domaću tražnju.

Padom domaće valute najviše su pogođeni građani koji vraćaju zajmove vezane za evro. Tu spadaju i putnici koji plaćaju turističke aranžmane indeksirane u evrima, ali i svi drugi koje svoje finansijske obaveze plaćaju u dinarima ali preračunato u evre.

Još pre desetak dana moglo se čuti da dinar pati jer banke i drugi investitori koji su lane zaradili novac na našem tržištu iznose zaradu iz zemlje. To znači da je na međubankarskom tržištu pojačana tražnja – više se dinara menja za evro. To, kao i na svakom drugom tržištu, diže cenu tražene robe, u ovom slučaju evra.

A šta građani mogu očekivati narednih meseci? O tome dr Aleksandar Vasiljević sa Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu kaže:

– Pad domaće valute je u potpunosti sezonskog karaktera i ponavlja se iz godine u godinu – naglašava on. – Mislim da će se to relativno brzo smiriti. Pa dinar je lane oslabio svega jedan odsto! To je dobar rezultat za svaku valutu koja je u režimu fluktuacije, pa i za dinar.

Vasiljević objašnjava da se na plitkom deviznom tržištu kakvo je naše svaka promena odvija burnije, a dinar je danas žrtva toga.

Smirivanju vrednosti domaće valute u prilog ide i podatak da je buyet Srbije za ovu godinu planiran na vrednost dinara od 122,50. A da bi se stavke ispunile i da bismo zadržali stabilnost zbog koje smo dobili brojne komplimente od MMF-a i Svetske banke, dinar ne bi smeo mnogo „bežati” od pomenutog prognoziranog nivoa.

Kada je ranijih godina dinar rastao, za to su bili okrivljeni građani jer su bili rastrošni pred praznike i menjali evro za dinar. Praznične euforije u menjačnicama već odavno nema. Menjači se žale na to da većina koja uđe kod njih menja 50 evra pa i manje. U Novom Sadu se najviše novca promeni u dane „Egzita”, a to je tek u julu.

Dok će oni koji menjaju evro za dinare dobiti više, s dužnicima je druga priča. Od decembra do sada razlika je 1,74 dinar po evru. Rate za naplatu kredita stižu krajem meseca. Za keš kredit koji se otplaćuje sa sto evra, to je 174 dinara više nego u  2015. To važi za srećnike koji svoju ratu otplaćuju po srednjem kursu NBS-a. Za slučaj da se radi o prodajnom kursu banke, ta brojka već prelazi 124.

D. Vujošević

Šta je dobro, a šta loše

Dokle će  dinar da pada i kada će se zaustaviti? Stručnjak sa Beogradske bankarske akademije dr Vladimir Meda kaže

-Sve zavisi od toga kakva će se monetrana poltika dalje voditi.Da li želimo da stabilan kurs kao u prethodnih par godina ili ćemo voditi poltiku kakva je bila tradicija u SFRJ-.A to je bilo da domaća valuta oslabi godišnje oko 5 -6 odsto. To nije tako loše  jer bi se povećala konkurentnost domaće privrede a i kupovna moć domaćeg stanovništva. Istovremeno se smanjuju potrebe za eksternim zaduživanjem. Može i da postakne proizvodnju.