Пуњење резервоара преко границе буши државну касу

 лане се по основу наплате акциза у буyет слило 235,8 милијарди динара, а укупан приход за 2015. годину био је 947,8 милијарди.

Најиздашнији је био акцизни приход од нафтних деривата – 127,4 милијарди динара. Зато се и не каже узалуд да само „Нафтна индустрија Србије” пуни српску државну касу с десет одсто, док остало додају други прометници и пумпаyије. Дуванске прерађевине такође су важан део новца који се слије у буџет, а лане је од акциза по том основу приходовано 90,3 милијарди динара.



За ову годину планови су још амбициознији, али је питање да ли ће се и остварити. Акцизе на нафтне деривате су од 1. јануара повећане и зависиће од кретања цена нафте на светском тржишту, али и од успешне борбе против сиве економије. И док на цене сирове нафте Србија не може утицати, зато може – или бар може покушати – да утиче на смањење сиве економије. Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков подсећа на то да се сузбијањем сиве економије пуни државна каса и истовремено утиче на привредни раст. Не треба ни говорити колико нам је то друго потребно.



– Код нас је доста развијен шверц нафтних деривата на Дунаву, а његово сузбијање пре је посао за полицију него за порезнике – каже економски стручњак Милојко Арсић. – Међутим, треба да радимо на сузбијању легалног избегавања акциза. Висина акциза, па самим тим и цена нафтних деривата, у региону је различита. Зато све више возача, од путничких возила па до аутобуса и теретних возила, одлази да купи гориво тамо где је повољније. Други пак користе прилику да купе гориво где год могу и у Србију се враћају пуног резервоара и при томе не чине никакав прекршај, односно о исплативости тог нафтног туризма говоре цене.



У Србији литар безоловног БМБ 95 бензина, када се прерачуна у евре, кошта 1,04 евро, а исто гориво у Мађарској се плаћа 0,98 евра. У  Македонији је цена иста, а у Босни и Херцеговини је литар тог горива свега 0,62 евра. Слична је ситуација и с дизел-горивом јер у Србији литар кошта 1,05 евро, у Мађарској 0,97, у Македонији 0,68, а најјефтинији је у Босни и Херцеговини – 0,57 евра.

– Да би сузбиле тај начин продаје, све земље региона требало би да усагласе акцизну политику – каже Арсић. – Већ тим потезом би се доста учинило.



Што се тиче дуванских прерађевина, у Србији је најраспрострањенији био шверц резаног дувана те је сузбијање те појаве у тој области и најбитније да би државна каса била пунија. Ипак, Арсић подсећа на то да приликом повећања акциза треба бити опрезан. Наиме, Румунија је пре неколико година драстично подигла цене цигарета због пореза. Тада су се купци преусмерили на Србију, а комшије су брзо увиделе грешку и смањиле захватања.



Д. Вујошевић

 

Контролишу се пумпе



Порезници су ових дана кренули у обилазак бензинских пумпи. Од десет контролисаних, шест је затворено због прекршаја јер су порезници затекли вишак горива, које није било евидентирано или није било маркирано, а мањкали су и фискални рачуни. Контролисане су углавном пумпе у околини Београда и у Шумадији, а власници пумпи из других крајева земље па и Војводине могу очекивати посету порезника наредних дана.