Влада упутила одлуку о ВАНУК-у Уставном суду

и културе. Поступак пред Уставним судом покренула је Влада Србије 30. новембра прошле године након што јој се обратио Привредни суд из Новог Сада да га Влада обавести да ли је покренут поступак за оцену уставности и законитости одлуке Покрајинске скупштине да оснује поменуту академију. До оцене Уставног суда 16. децембра прекинут је поступак регистрације Војвођанске академије наука, уметности и културе. 

„Поступајући у поступку регистрације, ценећи формалне, а посебно материјалноправне услове за упис у судски регистар, поступајући суд је свакако пре самог уписа морао ући на терен законитости самог уписа, кроз проверу природе и оквира делатности у којима би требало да делује ВАНУК и назив саме установе”, образложио је своју одлуку да се обрати Влади Србије председник Привредног суда Слободан Сремчев, преноси Војвођански истраживачко-аналитички центар (ВОИЦЕ).

Судија Сремчев је навео и то да је Скупштина Војводине у одлуци о ВАНУК-у навела да је та установа основана с циљем унапређења области науке, уметности и културе, а да су као делатности, између осталог, предвиђени и наука и технолошки развој, који, почевши од Устава и нижих аката, нису у надлежности Војводине.

То је први случај да Влада Србије подноси предлог за оцену уставности одлуке коју је донео неки орган АП Војводине, а иницијатива је изазвала полемику у делу стручне јавности у покрајини. Поједини стручњаци из области права тврде да су постојали сви услови да се Војвођанска академија наука, уметности и културе упише у судски регистар и да Привредни суд није поступио у складу с Уставом јер је, као надлежни орган, имао право да се директно обрати Уставном суду, док по оцени других стручњака, нигде у Уставу не пише да судови не могу затражити од Владе Србије да се за оцену уставности обрати Уставном суду. Тако је, по писању ВОИЦЕ-а, новосадски адвокат Слободан Бељански оценио да су постојали сви услови да се ВАНУК упише у судски регистар.

– По Закону о упису у судски регистар суд, у овом случају Привредни, има право и дужност да испитује материјалне услове, а то је да ли је упис у складу са законом и да ли су испуњени други материјални услови, одређени законом – навео је Бељански. – Суд се позвао на то своје право и прекинуо поступак јер је,  како видимо, Влада поднела предлог за оцену уставности и законитости. Та пракса није уобичајена пошто су постојали сви услови за упис, будући да је постојала Покрајинска скупштинска одлука о оснивању јавне установе и она је имала свој статут.

По његовом мишљењу, то је било довољно за закључак да је захтев за упис у складу са законом. Он је казао и да је Покрајинска скупштина, након одлуке Уставног суда о неуставности дела Статута, донела нови Статут, који на другачији начин регулише право Покрајине да оснива сличне установе уз одређене модалитете.

– Покрајина је у складу с тим Статутом, који је потврђен у Републичкој скупштини, то и учинила – казао је Бељански.  ВОИЦЕ цитира и професорку уставног права Маријану Пајванчић, која је оценила да обраћењем Влади Србије Привредни суд није поступио у складу с Уставом Србије јер надлежни државни орган има право да се директно обрати Уставном суду Србије.

– Суд је својим поступком прешао границе поступања судске власти. Таква процедура у комуникацији између две гране власти не постоји – оценила је она, и додала да „Влада Србије није тело које оцењује уставност било којег акта, али је могла оспорити акт и тражити од Уставног суда оцену уставности, али не и да јој на то скреће пажњу суд”.

С друге стране, професор новосадског Правног факултета др Бранислав Ристивојевић наводи за „Дневник” да јесте неуобичајено да се суд обрати Влади Србије да би јој скренуо пажњу на то да затражи оцену уставности и законитости неког акта, али, како наводи, то није и противуставно.

– Можда је мало неприродно то што је Привредни суд, уместо да се директно обратио Уставном суду, одабрао Владу Србије за покретање иницијативе – наводи Ристивојевић. – Била би чистија ситуација да се обратио директно Уставном суду, али, с друге стране, у Уставу нигде не пише да суд не може од Владе Србије затражити покретање иницијативе за оцену уставности неког правног акта. Нека професорка Пајванчић наведе који члан Устава каже да је то противуставно.

Он истиче и да се Јавна установа Војвођанске академије наука, уметности и културе не може регистровати под скраћеницом ВАНУК јер је потпредседник „Треће Србије” Мироје Јовановић под тим називом већ регистровао своју установу. Подсетимо, Јовановић је 4. јула прошле године, пре него што је Покрајинска скупштина донела своју одлуку, донео одлуку о оснивању Установе културе за обележавање стогодишњице присаједињења Баната, Бачке, Барање и Срема Краљевини Србији „Високи академски новосадски ујединитељски клуб – ВАНУК” и она је регистрована 14. јула.

Ержебет Марјанов

Јовановић: Позивам на јавну дебату о ВАНУК-у

Оснивач установе ВАНУК Мироје Јовановић, на питање „Дневника”, наводи да је „Пајтићева академија” уложила жалбу на решење Привредног суда о прекидању поступка регистрације и да ће о тој жалби одлучивати Привредни апелациони суд. Јовановић сматра да нема никаквог разлога да се диже политичка паника о једној чистој правној ствари, него треба сачекати судску одлуку.

– Ко губи, има право да се љути, али нема право да активан судски предмет политизује – навео је он. – Судска власт је независна и може се обраћати коме год хоће, коме год судија сматра. Аутономаши, када им судска одлука не одговара, уз дужно поштовање старијих колега, покушавају да елаборирају оно о чему немају појма. Не желим да увредим никога, али Маријана Пајванчић не разуме се у материју привреднорегистарског права. Свака јој част као професору уставног права, али у ову материју се не разуме. Зато позивам све, ево већ десети пут јавно, да станемо пред камере и да отворимо и правна и политичка као и сва друга питања о Војвођанској академији наука, уметности и културе.