Шкот у Срему прави вино на новозеландски начин

у шали каже да је само делимично Енглез, власник је винарије МЧ из Ердевика , из које на српско и тржиште Европске уније одлазе специфична вина, особитог израза, настала у процесу биодинамичке производње. Већ само његово порекло довољно је интригантно и намеће питање одкуд то да један Енглез у Србији производи вина, а у одговору на њега, Дон Макалок открива и мноштво других интересантних детаља о себи.

– Дуга је то прича – каже нам Дон са смешком. – Тридесет година сам радио у обезбеђењу британске краљевске породице. У пензији сам од 2009, након детективског ангажмана у Скотланд јарду. Тамо сам и упознао своју садашњу супругу Миланку, познатију као Секу, Новосађанку, која има ординацију биоенергије у Лондону и врло је популарна тамо. Лечила је биоенергијом Новака Ђоковића и многе познате Британце, као, уосталом, и краљевску породицу. Тако смо се и упознали. Петнаест година смо заједно, од тога 10 у браку. Осим у жену, заљубио сам се у Срем, Фрушку гору и одлучио да купим виноград у Ердевику. Догодило се то 2009. године. Први род доспео је 2011, а прва права берба била је лане. То је моја страст и све своје време проводим у послу око винограда. Тек повремено идем у Лондон, да посетим жену и мајку.



Вина за Дона ни пре доласка на Фрушку гору нису била непознаница. Напротив, са огромним знањем из те области стеченим пре свега на Новом Зеланду, овај Британац се упустио у производњу, али не конвенционалну, већ биодинамичку, којом се колико је познато, овде мало ко бави када је реч о виноградарству.



– Научио сам да правим вина на Новом Зеланду – каже наш саговорник. – Отишао сам код пријатеља Шкотланђанина на Нови Зеланд, који је тамо највећи произвођач вина са 65 милиона литара годишње. Он се бави индустријском производњом, али сам преко њега упознао многе друге произвођаче од којих сам научио шта значи и каква је биодинамичка производња. Радећи у три винограда усвојио сам знање и дошавши у Србију донео три различите технике стила узгајања винове лозе. Једна је са Новог Зеланда и тиче се нових технологија и високих хигијенских стандарда. Из Француске сам применио технологију која подразумева ферментацију две сорте ођедном. Мерло и малбек, на пример, кога једини производим у Србији, уместо да раздвојим и пустим да засебно ферментишу и онда помешам, ја спајам и они то раде у истом суду.



Трећа техника је, појашњава Дон, из Шпаније, по којој се ферментација завршава у храстовом бурету.

– Дакле, вина производим комбинујући те три технологије. Усудио сам се то да урадим и резултат је бронзана медаља на Декантеру за купажу четири сорте у прве две године рада на примени ових техника. То није једино признање које сам добио. На међународном оцењивању вина у организацији Вино.рс лане сам добио злато и сребро за своје купаже. Сматрам својим успехом чињеницу да је све то постигнуто за две године, а знам винаре којима је било потребно две деценије да би дошли до тако високих оцена.



Дон каже да је веома поносан на то што вино од грожђе које гаји у Ердевику представља Србију у Уједињеним нацијама. Вина су му добила и сертификат од британске Агенције за храну и одобрење за привремени извоз у ЕУ. Тиме је његов МЧ постао друга компанија у Србији која има дозволу за извоз у Унију.



– Сада продајемо своја вина у Лондону. Мада морам признати да више волим да их пласирам на београдско, односно српско тржиште, с обзиром на велике трошкове транспорта и пласмана у Великој Британији.Вино, по његовом поимању, заиста треба да буде дар од бога, сасвим природно, без третирања грожђа пестицидима, хербицидима и другим хемијским средствима. На тој тези и заснива своју производњу.



– Знамо за то као виц, али чињеница је да на многим етикетама заиста треба да стоји да се вино може правити и од грожђа. Вино, нажалост, данас има и до 125 грама различитих хемикалија у боци. Ја не користим пестициде у производњи без обзира на то да ли је година добра или лоша. Једноставно пуштам ствари да се одвијају природним током и не претварам се да је у лошој години могуће направити добра вина. Правим их у складу са природним околностима. Не желим да кажем да је конвенционална боља од биодинамичке производње и обрнуто, треба рећи да је ово друго другачије од оног на шта смо навикли.



Бивши телохранитељ краљевске породице додаје да користи само један мањи спектар препарата на бази бакра, који је дозвољен у биодинамичкој производњи, јер су они природни.– У биодинамичкој производњи користи се доста биљних препрата што изискује пуно људског рада око њихове припреме. С друге стране, штеди се на хемијским препаратима, па је на неки начин ту успостављена равнотежа око трошкова.



Иначе, за ову врсту производње је, наводи наш саговорник, кључно да се биљка не храни директно, него да се веома пажљиво ђубри земљиште, водећи рачуна о томе које се органске материје уносе у тло.– Биљке, рецимо, третирамо и стајњаком, који је претходно шест месеци био закопан у земљи, а потом разблажен водом. На овај начин не само да се хране биљке него се делује стабилизујуће на њихову енергију. Тај раствор се енергизује на специфичан начин, применом поступка реверсног тока, за шта сам набавио апаратуру са Новог Зеланда како не би морао да ради ручно. Та апаратура омогућава да се сваких 20 секунди промени ток течности за третман биљака. Доста радим и на припреми компоста у који стављам биљне остатке након производње вина да би се све то вратило у земљу.



Трудимо се да земљиште буде богато природним азотом и да биљке буду у доброј кондицији и здраве и тако их штитимо од болести. У том смислу доста примењујемо детелину измеђи редова и биљке које су азотофиксатори. Све ово је додатни посао у односу на конвенционалну производњу, али то ствара ту разлику у крајњем производу – вину. 



Зорица Милосављевић

 

И Тесла прискочио у помоћ



Негдашњи телохранитељ британске краљевске породице признаје да му у винограду помаже и – Никола Тесла. „Он је први указао на значај озона у узгајању биљака. А ја сам са пријатељем изумео апарат који производи одређену врсту короне, односно варничи и ствара озон из обичног кисеоника, што у винограду производи ефекте малих муња. Присуство озона помаже убијању штетних бактерија. Тим уређајем се третира вода, а њоме биљке. То је начин да се сузбије пепелница као једна од најзначајнијих болести у винограду”, појашњава Дон Макалок.