Женски лик: Живот тече са Хасанагиницом
Године 2003, награду Стеријиног позорја за најбољу женску улогу добила је Дорка Грилуш за улогу Надежде, у представи према тексту Биљане Србљановић „Породичне приче“,
у поставци позоришта Чикија Гергеља из Капошвара у Мађарској.
Дорка Грилуш је мађарска и немачка глумица, режисерка и певачица. Рођена је 1972. у Будимпешти и ћерка је познатог мађарског музичара Данијела Грилуша. Убрзо по завршетку глумачких студија почела је да наступа у капошварском позоришту где се представила у улогама са класичног репертоара (Карло Голдони, Молијер). На великом екрану дебитовала је 1994, а до сада се појавила у више од тридесет филмова, између осталих у „Свет је велики и спасење је иза угла“, „Ирина Палм“ и „Соул Китћен“. Осим улога на филму и позоришту, истакла се и у многим мађарским и немачким телевизијским серијама.
Награду за споредну женску улогу те исте године добила је Вања Ејдус за улогу Хасанагинице у истоименој представи према тексту Љубомира Симовића, а у режији Јагоша Марковића и поставци Народног позоришта из Београда. Вања Ејдус, ћерка познатог глумца Предрага Ејдуса, рођена је 1976. године у Београду. Осим у позоришту, истакла се и на филму („Аријаднино клупко“), као и телевизији („Јагодићи“, „Мирис кише на Балкану“, „Последња аудијенција“).
Премијера најновије адаптације у режији Јагоша Марковића и са Вањом Ејдус и Ненадом Стојменовићем у главним улогама одржана је 30. децембра 2001. године на сцени „Пети спрат“. Вања Ејдус је у својим интервјуима помињала улогу у овој представи:
- Брзо сам почела да радим, добила сам улогу Хасанагинице, То је био велики изазов и велики комплимент од Јагоша Марковића, који ме је гледао у студентској вежби и храбро ми поверио захтевну улогу, а имала сам само 23 године. Играм Хасанагиницу већ више од деценије, и с њом паралелно тече и мој живот.
Представа „Хасанагиница“ у којој је Вања Ејдус добила Стеријину награду, у пролеће 2012. прославила је своје стото извођење. Прва верзија „Хасанагинице“ написане према познатој народној песми записаној 1774. године, премијерно је изведена такође у Народном позоришту 27. маја 1974. године у режији Желимира Орешковића који је тада главне улоге доделио Милошу Жутићу и Неди Спасојевић.
Следеће 2004. године, награду Позорја добила је пољска глумица Ева Шумска за улогу Рупице у представи „Шине“ према тексту Милене Марковић, у режији Рафала Сабара из Театра пољског из Познања.
Ева Шумска рођена је 1973. у градићу Швјећеу на северу Пољске. Студирала је глуму у Вроцлаву и Познању. Од 2000. године постала је стална чланица ансамбла Театра пољског у Познању, где се успешно остварила у многим улогама, укључујући оне у представама према текстовима Антона Чехова, Витолда Гомбровича, Тенесија Вилијамса, Бертолда Брехта и других. Два пута је примила награду града Познања за младе уметнике. До сада се неколико пута појављивала на малом екрану, глумећи у популарним пољским серијама.
Награду за споредну женску улогу исте године добила је Александра Јанковић за улогу Ирене у представи „Америка, други део“ према тексту Биљане Србљановић у режији Дејана Мијача и поставци Атељеа 212.
Александра Јанковић рођена је 1971. у Сплиту. Позната је по својим улогама у многим популарним телевизијским серијама („Улица липа“, „Кошаркаши“, „Вратиће се роде“, „Будва на пјену од мора“). Стални је члан Атељеа 212.
Настасја Писарев
Разгледнице из Београда
Приликом гостовања у Новом Саду, на Позорју, Ева Шумска се осврнула на своју улогу у представи, али и на неке аспекте свог живота:
- Имала сам лепо детињство, сиромашно, али врло срећно. Имам многобројну породицу и рођаке, памтим да сам као дете скупљала разгледнице које је моја мајка добијала из света, од својих пријатеља, из Београда и Берлина. Била сам врло срећно дете, у срцу сам и данас идеалиста, иако знам да живот није бајка. Данас сам додатно срећна јер смо у Србији играли ову представу. Иначе, јако волим Миленин комад, био ми је веома атрактиван као глумици и инсипиративан као жени. Како год окренеш, ми смо велике жртве својих поступака али и живота и стега којима су нас учили, нарочито нас жене. О томе говори и ова драма.