Генерал Лазаревић: Преживео сам хашко губилиште

и да је преживео „хашко губилиште”.

Министри правде и одбране Никола Селаковић и Братислав Гашић сачекали су Лазаревића у Хагу и допратили га после подне до Ниша, а на аеродрому су га сачекали министар за рад, социјална и борачка питања Александар Вулин, начелник Генерал-

штаба Љубиша Диковић, представници града, Цркве, као и бројни грађани.

Лазаревић је рекао да у Хашком трибуналу није осуђен ни за једно конкретно недело, нити своје, нити било ког припадника Приштинског корпуса, који је тада бројао више од 70.000 бораца, као ни за једно дело против живота и имовине, ни за кршење правила ратовања. Захвалио је свима који су га сачекали, и рекао да га је Хашки трибунал осудио само зато што је командовао Приштинским корпусом, и то без иједног материјалног доказа.

– Претекао сам и ово губилиште, дубоко уверен у немерљиву вредност жртвовања за слободу своје земље у славу наших предака и част потомака – рекао је генерал, додајући да су извор његовог опстанка били 600 његових страдалих сабораца и више од 2.000 рањених.

Министри су истакли да је за Србију то велики дан, а Вулин је оценио да је велики дан и јер Србија показује колико јој је стало, да није заборавила, колико је поносна на оне који су је бранили и одбранили.

– Генерал Лазаревић је пример да бисмо сви једног дана могли имати високо подигнута чела – рекао је Вулин. – Да није било таквих људи, не би било ни Србије коју волимо. На првом месту захваљујем се породици генерала Лазаревића, што га је очувала свих ових година, а онда њему што је тако високо чувао заставу Србије.

Министар Гашић рекао је да Војска Србије води рачуна о свим својим официрима, подофицирима и генералима, додајући да мало људи зна да се тактике генерала Лазаревића примењују и изучавају и на америчким војним школама.

Селаковић је рекао да је Лазаревић човек захваљујући коме су данас слободни и Ниш, и Врање, и Лесковац, и Београд, и Нови Сад, и Сомбор, и Краљево, и Ужице, и Ваљево...

– То је велики дан зато што је генерал дочекао да буде дочекан у својој Србији, да га дочекају људи из врха државе, Војске, Цркве – рекао је Селаковић, додајући да би волео да свет дочека дане када ће сви ратни команданти у свету поштовати права и обичаје ратовања, ценити и штитити сваког човека и његов живот, као што је то чинио Лазаревић.

Лазаревић је био осуђен по командној одговорности на 14 година затвора због злочина на Косову и Метохији, као командант Приштинског корпуса, а потом и комадант Треће армије Војске Југославије 1998. и 1999. године. У Хашком затвору је провео више од десет година, где се у међувремену и разболео, а неколико пута је и оперисан.

Лазаревић је добровољно отишао у Хаг у фебруару 2005. године, где је четири године касније осуђен на 15 година затвора, али му је казна после жалбе смањена на 14 година.

С. Х. Д.

Превремена и привремена слобода

Постоји разлика између превременог и привременог пуштања из Хашког трибунала. По пракси Хашког трибунала, сви осуђеници за ратне злочине имају право да поднесу захтев за превремено пуштање из затвора, али тек када одслуже две трећине одређене казне. Ту могућност су искористили многи хашки осуђеници. и то чим су издржали две трећине затворске казне. Ту могућност превременог пуштања из затвора, који се налази у земљи ЕУ коју одреди Хашки трибунал, искористили су и Биљана Плавшић, Момчило Крајишник, Никола Шаиновић, Момир Николић, Дарко Мрђа...

Међутим, привремено пуштање из Хашког трибунала је нешто друго, и по правилу, о њему одлучује председник тог међународног суда. Привремено на слободи је од прошле године Војислав Шешељ, коме још није одређена казна, а од ове године и Горан Хаџић, чије суђење је такође у току. И једном и другом одобрено је привремено пуштање из здравствених разлога.