На потерницу и због алиментације

Ту, пре свега, спадају крађе, насиље у породици, али, наравно, има и покушаја убистава и разбојништва и привредног криминалитета. Занимљиво је да се овде веома често појављује неплаћање алиментације.

– Наша основна делатност је трагање за особама за којима су расписане потернице које расписује суд, односно централне потернице – у просеку три дневно, локалне потернице на захтев полицијских службеника који неког потражују због разговора, а нису га пронашли након позива, као и „расписи“ за несталим лицима, углавном, малолетницима који не поштују ауторитете старатеља, као и старијих лица с психичким проблемима – каже за  „Дневник“ шеф Групе новосадске Полицијске управе за потражну делатност Дејан Гајин.

– Баш имамо посла, али га и решавамо. Централне потернице већином се расписују ради издржавања казне затвора, и то наредбом Вишег и Основног суда у Новом Саду, као и судова у Бачкој Паланци, Врбасу и Бечеју – каже наш саговорник и напомиње да се потернице не расписује по пребивалишту недоступног окривљеног, него по месту поступања суда. 

Други вид рада тих оперативаца Криминалистичке полиције је проналажење бегунаца кад је поступак у току, а кад окривљени не долази на главне претерсе па због неодазивања суд не може да донесе правоснажну одлуку. Такође, ако бегунац од правде покуша да пређе границу, или је откривен приликом легитимисања, на пример, у саобраћају, у превозу железницом или на било којем јавном месту, у систему ће се одмах приметити да постоји потерница  Исто тако, ако је неко осуђен на правоснажну казну, а није се јавио на издражавање, суд доноси наредбу о довођењу и решење о одређивању притвора, коју подручна полицијска испостава покуша да реши. Али, ако га она не пронађе, суд расписује потерницу у којој се наводе комплетне генералије. Ту спадају подаци о томе на колико је особа осуђена, због којег кривичног дела, као и у коју установу треба да оде.

– Међународне потернице се расписују за лица за које постоје оперативни подаци да су ван наших граница. Ми их иницирамо, али их не расписујемо. За то је потребна документација, сагласност суда, решење о спровођњу истраге, правоснажна пресуда, уверење о држављанству, извод из казнене евиденције, отисци прстију... Захтев се шаље Интерполу, а Министараство правде контролише папире и даје сагласност да ли ће се за тим лицем расписати међународна потерница. Кад пронађемо осумњиченог, а пронађемо их, екстрадициони притвор може трајати до годину – објашњава Гајин.

Према његовим речима, понекад се догоде ситуације попут оних у филмовима, па им је тако један осумњичени недавно покушао да побегне скоком са балкона, али се том приликом теже повредио.

– Скоро смо радили и на случају особе која се терети за тешко убиство почињено у Аустралији. Он се скривао око пет година, између осталог и у Црној Гори, а ми смо га лоцирали и ухапсили у викедици на подручју Беочина – прича Гајин.

Он каже да тај посао проналаска особа са потерница захтева дуг оперативни рад.

– Често дуго, дуго, пратимо осумњичене. На крају и њима лакне кад се ослободе стреса. Ипак, они све време пазе да их неко не препозна и зазиру од људи. На крају, живот у илегали је скуп, и једно време се обично финансира уз помоћ ортака или фамилије, али то кратко траје и после тога они су приморани да до новца дођу чињењем нових кривичних дела, а то не може да потраје – закључује Гајин.

М. Вујачић