Торгал и пад града зла

које су потписивали сценариста Жан Ван Хам (1939), који је због писања романа и предложака за стрипове напустио уносни свет мултинационалног економско-маркетиншког бизниса, и цртач Гжегож Росински (1941) кога је страст према стрипу одвела изван граница родне Пољске, публика је наслутила да се пред њом ствара велики стрип еп. Свака нова епизода „Торгала“ наилазила је на веће одобравање читалаца и критике. Као доказ велике популарности стрипа 1980. објављен је и први албум „Торгала“; у то се време није подразумевало да ће стрипови из бројних магазина обавезно бити публиковани у посебним албумима, а и ако је стрип освануо у албумским корица то је било најмање две године после објављивања у периодици. Крајем те деценије, издавачи су, жељни брзе зараде коју су албуми доносили, почели да стрипове штампају у албумима врло брзо по њиховој магазинској премијери, а то је резултирало драстичним падом тиража стрип магазина и њиховим масовним гашењима.

Прве епизоде серијала о Торгалу из масе стрипова који су тада објављивани издвојила је специфична прича саздана од авантуристичких, псеудоисторијских, научнофантастичних и фантазијских елемената која се, са сваким наставком допуњавала и проширивала. Сам Торгал је нетипична стрип појава: ратник који не жуди за сукобима већ за мирним животом за себе и своју породицу. Отуда су најчешћи узроци борби Торгалова одбрана супруге и деце (која, из епизоде у епизоду, расту и стасавају док њихови родитељи седе и старе - истини за вољу деца, расту брже него што Торгал и Арисија старе). Визуелни лик прича доприноси њиховој атрактивности; цртежи Росинског као и сјајно кадрирање односно монтажа табли заокружују изузетно повољан утисак који овај стрип оставља.

Друга књига Торгалових доживљаја, у технички беспрекорном издању -  тврд повез са рељефном насловном корицом, оштар колор отисак - „Даркњоода“ и  „Чаробне књиге“ (2015) наставља се на претходни том и садржи три епизоде које чине заокружену целину, циклус „Брек Зерита“, по имену града због кога ће, и у коме ће се одвијати главна интрига, борба за власт и спас Торгалових најмилијих.

У епизоди „Црна галија“ идилични живот Торгала и трудне Арисије грубо је прекинут. Торгал је, од заљубљене и одбијене шипарице Шаније, неправедно оптужен за помагање бегунцу и одведен на галију Шардана Моћног, владара Брек Зарита. Током путовања Торгал стиче савезника а онда се у ситуацију умешају Викинзи са својим плановима. Коначно слободан Торгал се враћа у село али оно је спаљено и сви су становници, осим Шаније, побијени. Годину дана касније, на почетку следеће епизоде, „Иза сенки“, Торгал је изгубљени човек који не мари ни за шта и предмет је општег подсмеха. Шанија га прати и покушава да брине о њему. Тајанствени посетиоци који га траже разоткриће се као Галаторн, прави престонаследник Брек Зарита и његов слуга Варган. Они ће Торгалу саопштити да му је жена жива и заробљена у граду а да му они нуде могућност да је спасе. Али, да би се силе које ће дозволити њено оздрављење и спасење покренуле, Торгал мора отићи све до саме Смрти. Његово путовање кроз пусту земљу (која то и није), сусрети са необичним бићима те, у неодређеном простору премреженом нитима живота, са креатуром која одлучује о постојању и смрти, бајколико је и хорористично. На крају, Торгал се враћа из успешне мисије док Шанија остаје у свету мртвих. „Пад Брек Зарита“ описује како је Торгал победио, уз помоћ, опет, Викинга, злог Шардана Моћног који је желео да преузме велике моћи са којима је рођен Торгалов син Јолан. На последњој табли срећна породица плови далеко од људи мада Арисија лаже Торгала тврдећи да је њихов син обичан дечак.

Илија Бакић

Епски замах

Ван Хамеова прича пуна је епског замаха, тајанствених сила из другог света и јаких људских емоција што је залог њене атрактивности и узбудљивости. Росински сигурно влада својим цртежом а његове табле успешно прате и потенцирају тензије приче. Циклус „Брек Зерита“ у потпуности оправдава изузетно место „Торгала“ у аналима девете уметности.