Torgal i pad grada zla

koje su potpisivali scenarista Žan Van Ham (1939), koji je zbog pisanja romana i predložaka za stripove napustio unosni svet multinacionalnog ekonomsko-marketinškog biznisa, i crtač Gžegož Rosinski (1941) koga je strast prema stripu odvela izvan granica rodne Poljske, publika je naslutila da se pred njom stvara veliki strip ep. Svaka nova epizoda „Torgala“ nailazila je na veće odobravanje čitalaca i kritike. Kao dokaz velike popularnosti stripa 1980. objavljen je i prvi album „Torgala“; u to se vreme nije podrazumevalo da će stripovi iz brojnih magazina obavezno biti publikovani u posebnim albumima, a i ako je strip osvanuo u albumskim korica to je bilo najmanje dve godine posle objavljivanja u periodici. Krajem te decenije, izdavači su, željni brze zarade koju su albumi donosili, počeli da stripove štampaju u albumima vrlo brzo po njihovoj magazinskoj premijeri, a to je rezultiralo drastičnim padom tiraža strip magazina i njihovim masovnim gašenjima.

Prve epizode serijala o Torgalu iz mase stripova koji su tada objavljivani izdvojila je specifična priča sazdana od avanturističkih, pseudoistorijskih, naučnofantastičnih i fantazijskih elemenata koja se, sa svakim nastavkom dopunjavala i proširivala. Sam Torgal je netipična strip pojava: ratnik koji ne žudi za sukobima već za mirnim životom za sebe i svoju porodicu. Otuda su najčešći uzroci borbi Torgalova odbrana supruge i dece (koja, iz epizode u epizodu, rastu i stasavaju dok njihovi roditelji sede i stare - istini za volju deca, rastu brže nego što Torgal i Arisija stare). Vizuelni lik priča doprinosi njihovoj atraktivnosti; crteži Rosinskog kao i sjajno kadriranje odnosno montaža tabli zaokružuju izuzetno povoljan utisak koji ovaj strip ostavlja.

Druga knjiga Torgalovih doživljaja, u tehnički besprekornom izdanju -  tvrd povez sa reljefnom naslovnom koricom, oštar kolor otisak - „Darknjooda“ i  „Čarobne knjige“ (2015) nastavlja se na prethodni tom i sadrži tri epizode koje čine zaokruženu celinu, ciklus „Brek Zerita“, po imenu grada zbog koga će, i u kome će se odvijati glavna intriga, borba za vlast i spas Torgalovih najmilijih.

U epizodi „Crna galija“ idilični život Torgala i trudne Arisije grubo je prekinut. Torgal je, od zaljubljene i odbijene šiparice Šanije, nepravedno optužen za pomaganje beguncu i odveden na galiju Šardana Moćnog, vladara Brek Zarita. Tokom putovanja Torgal stiče saveznika a onda se u situaciju umešaju Vikinzi sa svojim planovima. Konačno slobodan Torgal se vraća u selo ali ono je spaljeno i svi su stanovnici, osim Šanije, pobijeni. Godinu dana kasnije, na početku sledeće epizode, „Iza senki“, Torgal je izgubljeni čovek koji ne mari ni za šta i predmet je opšteg podsmeha. Šanija ga prati i pokušava da brine o njemu. Tajanstveni posetioci koji ga traže razotkriće se kao Galatorn, pravi prestonaslednik Brek Zarita i njegov sluga Vargan. Oni će Torgalu saopštiti da mu je žena živa i zarobljena u gradu a da mu oni nude mogućnost da je spase. Ali, da bi se sile koje će dozvoliti njeno ozdravljenje i spasenje pokrenule, Torgal mora otići sve do same Smrti. Njegovo putovanje kroz pustu zemlju (koja to i nije), susreti sa neobičnim bićima te, u neodređenom prostoru premreženom nitima života, sa kreaturom koja odlučuje o postojanju i smrti, bajkoliko je i hororistično. Na kraju, Torgal se vraća iz uspešne misije dok Šanija ostaje u svetu mrtvih. „Pad Brek Zarita“ opisuje kako je Torgal pobedio, uz pomoć, opet, Vikinga, zlog Šardana Moćnog koji je želeo da preuzme velike moći sa kojima je rođen Torgalov sin Jolan. Na poslednjoj tabli srećna porodica plovi daleko od ljudi mada Arisija laže Torgala tvrdeći da je njihov sin običan dečak.

Ilija Bakić

Epski zamah

Van Hameova priča puna je epskog zamaha, tajanstvenih sila iz drugog sveta i jakih ljudskih emocija što je zalog njene atraktivnosti i uzbudljivosti. Rosinski sigurno vlada svojim crtežom a njegove table uspešno prate i potenciraju tenzije priče. Ciklus „Brek Zerita“ u potpunosti opravdava izuzetno mesto „Torgala“ u analima devete umetnosti.