Храна се баца због пореза, а сиротиња гладује

пекаре, фабрике и други произвођачи, и то само зато што, и када би желели да их поклоне народним кујнама, у којима су оброци све мањи и оскуднији, или социјално угроженом становништву, на поклон морају да плате ПДВ и порез.

Француска је једна од ретких држава које имају закон о вишковима хране, по којем супермаркети морају да учине све да спрече бацање хране, а имају обавезу да оно што се не прода, донирају у хуманитарне сврхе или као храну за животиње. Ону најмање употребљиву донирају за компостирање. Закон прописује да супермаркети већи од 400 квадратних метара морају потписати уговоре с хуманитарним установама о донирању вишка робних залиха. При том, донатори хране не само да добијају признање целог француског друштва већ их и држава ослобађа плаћања ПДВ-а и неких других мањих пореза.

Србија би, уколико замисао буде преточена у закон, могла ускоро  бити прва држава у региону која има свој закон о вишковима хране. На тај начин би социјално угрожени, они који нису корисници народних кујни и који не остварују право на макар један кувани оброк дневно, лакше долазили до хране. Она би се дистрибуирала из институција као што су геронтолошки центри, предшколске установе, али и велики трговински ланци.

Наиме, министарства рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, пољопривреде и заштите животне средине, трговине и финансија кроз радну групу разматрају могућност да се донесе такав законски пропис о вишковима хране, али да донатори хране буду ослобођени од плаћања ПДВ-а, као да се и оно што се поклања сиротињи контролише да би се утврдила безбедност и исправност донације.

По објашњењу члана те Радне групе, народног посланика и председника Економског кокуса Скупштине Србије Владимира Марковића, циљ закона о вишковима хране је, с једне стране, штедња, а с друге, брига о најугроженијим слојевима становништва. Додаје да очекује да до краја године буду усвојена правила која би помогла социјално угроженом становништву и зауставила улудо бацање вишкова хране.

– Узор за тај закон била је Француска, која је утврдила да се у држави годишње баци хране вредне неколико милијарди евра, а и у Србији та цифра је, такође, веома висока – објаснио је Маринковић. – Надам се да ће се с Министарством финансија постићи договор о томе да храна које  буде тако дистрибуирана буде ослобођена од плаћања пореза на додату вредност. Потребно је да видимо који је то број људи којима би се она донирала, на који начин ћемо осмислити моделе транспорта, дистрибуције, направити договоре с великим трговинским центрима и малим предузећима, студентским центрима и свима онима који производе храну, а с Министарством пољопривреде о томе на који начин ће се спроводити контрола.

Љ. Малешевић

Пилот-пројекат Студентског центра у Крагујевцу

Маринковић је указао на пилот-пројекат, који спроводи Студентски центар у Крагујевцу, истичући да  је за мање од године подељено више од 13.000 оброка.

– Имамо могућност преко студентских центара, великих хипермаркета, трговинских ланаца, малих предузећа, пекара, да обезбедимо вишак хране, који би се искористио другачије него сада, и да при том  будемо и социјално одговорни – објаснио је Маринковић.