"Алармантна" стопа гојазности, употребе дувана и алкохола у Европи
Светска здравствена организација (СЗО) оценила је данас да би због "алармантне" стопе уживања дувана и алкохола и гојазности животни век наредних генерација у Европи могао бити краћи него данас.
Европљани живе дуже него икад али напредак у погледу очекиване дужине животног века и пад стопе преране смртности би могли бити поништени уколико се не отклоне три велика фактора ризика у њиховом начину живота, рекла је директорка СЗО за Европу Клаудија Стајн, преноси АФП.
СЗО у најновијем извештају износи да још увек "постоји неприхватљиво висока" разлика у очекиваном животном веку између земаља европског континетна и да је разлика између најкраћег и најдужег очекиваног животног века 11 година. Извештају о задравственом стању Европе за 2015. годину који разматра напредак према циљевима ЗСО "Здравље 2020," обухвата 39 земље укључујући чланице ЕУ и бивше совјетске републике.
СЗО у извештају наводи да ниво преране смртности од болести попут рака, кардиоваскуларних болести, дијатбетеса и хроничних респираторних болести "брзо" опада.Међутим ниво конзумирања алкохола и дувана као и гојазности је још увек "алармантно висок" и то би "могло значити да тај напредак неће бити одржан," наводи СЗО.
Иако стопа уживања дувана и алкохола у многим деловима света опада, Европљани још увек више пуше и пију од других људи наводи СЗО.Према процени Светске организације, просечно се попије 11 литара алкохола по особи годишње док 30 одсто становништва пуши.У међувремену расте и проценат гојазних, при чему 59 одсто становника Европе има или прекомерну телесну тежину или је гојазно, чиме само мало заостају за Американцима који имају највишу стопу гојазности у свету.
Гојазност је у многим европским земљама утростручена од 1980-их година при чему је 23 одсто Европљана сада гојазно, наводи СЗО.Просечан оцекивани животни век за жене и мушкарце креће се од 71 године у Белорусији, Молдавији и Русији до 82 у земљама попут Француске, Италије и Шпаније, према подацима из 2011.године.
Према Стајновој, још увек постоје "неприхватљиве" разлике у здрављу између европских земаља које треба отклонити.Иако је смртност деце на најнижем степену разлика између земаља са најнижом стопом смртности попут Финске и највишом стопом смртности деце попут Киргистана је још увек десетострука.
Овогодишњи извештај СЗО је по први пут узео у обзир и утицај "задовољства животом" на очекивани животни век.Земље у којима је, према анкети Галупа, стопа "задовољства животом" највећа попут Данске, Финске, Шведске и Швајцарске имају и најдужи очекивани животни век становништва.
(Танјуг)