Мали бизнис и аграр спасаваће банке
Годину на измаку ни банкари ни њихови клијенти неће запамтити као добру. Кредитна активност је падала, а доцња расла, а ни наредна година неће бити лака. Стручњаци „Кварталног монитора“ већ су израчунали
да нас реално чека пад бруто друштвеног производа од један одсто. Лична потрошња пашће за три одсто, а државна дупло. Ако је за утеху, очекује нас и раст инвестиција од пет одсто и нето извоза од 1,5 процената.
– Фискална консолидација донеће пад привредне активности. Очекује се и затварање несолвентних предузећа, а то ће пратити ниска кредитна активност – појашњава нам главни уредник „Монитора“ и професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић. – Средином ове године кредитна активност је мало живнула, јер је држава обезбедила средства за субвенционисане зајмове. Но, за 2015. у буyету нису предвиђена средства за ту намену па ће и кредитна активност бити скромна.
Арсић наглашава да се бољитак може очекивати тек 2016. или још реалније 2017. године. Али и то само ако се наставе реформе, створе бољи услови за рад малих и средњих предузећа и са тржишта елиминишу несолвентне фирме. У таквом привредном амбијенту банкама није лако да планирају пословање. Сналазе се тако што се окрећу аграру, малим бизнисима и приходима који се остварују трансакцијама ван кредитне активности.
– Планирамо да подигнемо ниво кредита и у области привреде и код становништва. Посебан фокус биће нам на кредитима за пољопривреднике –каже за „Дневник” заменик председника Извршног одбора ОТП банке Иван Радојчић. – Ове године смо стандардизовали кредите за област аграра и то се показало добро. Клијентима у овој области, која је од великог значаја за пољопривреду, одговара да новац добију онда када им је најпотребнији. Код нас су зајмови за пољопривредна домаћинства тако организовани да се одобравају у кратком року. Клијент може очекивати да му новца већ дан након захтева постане доступан, ако испуњава услове.То се показало као врло атрактивно за клијенте, јер пољопривредници желе да брзо имају средства на располагању.
Ми као банка немамо проблема са ликвидношћу ни за динарска ни за девизна средства. Значи да немамо потребе да се ослањамо на скупе изворе из иностранства. Можемо да новцем из сопствених извора финансирамо потребе клијената. Ипак, није све ни у кредитима. У наредној години планирамо да привучемо део клијената који би да обављају платни промет преко нас, као и да раде трансакционе послове.
Опортјунити банка је специјализована за мали и средњи бизнис и они кажу да сваке године бележе раст у пословању између 15 и 20 одсто.
– Ми смо углавном окренути микро предузећима и малим пољопривредним газдинствима, а они су клијенти који су се показали као врло савесни – открива нам први човек Опортјунити банке Владимир Вукотић. – Што се тиче помоћи, мислим да би за мали бизнис најбоље било да се поједноставе процедуре те мање администрирају, а више имају времена за овај посао. То би била велика помоћ. У САД свако ко је елементарно писмен може сам да води посао и не испуњава хрпе формулара. Иначе, мислим да ће 2015. бити нулта година, и уколико се реформе наставе, бољитак можемо очекувати наредних година.
Душанка Вујошевић