Mali biznis i agrar spasavaće banke

 da nas realno čeka pad bruto društvenog proizvoda od jedan odsto. Lična potrošnja pašće za tri odsto, a državna duplo. Ako je za utehu, očekuje nas i rast investicija od pet odsto i neto izvoza od 1,5 procenata.

– Fiskalna konsolidacija doneće pad privredne aktivnosti. Očekuje se i zatvaranje nesolventnih preduzeća, a to će pratiti niska kreditna aktivnost – pojašnjava nam glavni urednik „Monitora“ i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić. – Sredinom ove godine kreditna aktivnost je malo živnula, jer je država obezbedila sredstva za subvencionisane zajmove. No, za 2015. u buyetu nisu predviđena sredstva za tu namenu pa će i kreditna aktivnost biti skromna.



Arsić naglašava da se boljitak može očekivati tek 2016. ili još realnije 2017. godine. Ali i to samo ako se nastave reforme, stvore bolji uslovi za rad malih i srednjih preduzeća i sa tržišta eliminišu nesolventne firme. U takvom privrednom ambijentu bankama nije lako da planiraju poslovanje. Snalaze se tako što se okreću agraru, malim biznisima i prihodima koji se ostvaruju transakcijama van kreditne aktivnosti.



– Planiramo da podignemo nivo kredita i u oblasti privrede i kod stanovništva. Poseban fokus biće nam na kreditima za poljoprivrednike –kaže za „Dnevnik” zamenik predsednika Izvršnog odbora OTP banke Ivan Radojčić. – Ove godine smo standardizovali kredite za oblast agrara i to se pokazalo dobro. Klijentima u ovoj oblasti, koja je od velikog značaja za poljoprivredu, odgovara da novac dobiju onda kada im je najpotrebniji. Kod nas su zajmovi za poljoprivredna domaćinstva tako organizovani da se odobravaju u kratkom roku. Klijent može očekivati da mu novca već dan nakon zahteva postane dostupan, ako ispunjava uslove.To se pokazalo kao vrlo atraktivno za klijente, jer poljoprivrednici žele da brzo imaju sredstva na raspolaganju.



Mi kao banka nemamo problema sa likvidnošću ni za dinarska ni za devizna sredstva. Znači da nemamo potrebe da se oslanjamo na skupe izvore iz inostranstva. Možemo da novcem iz sopstvenih izvora finansiramo potrebe klijenata. Ipak, nije sve ni u kreditima. U narednoj godini planiramo da privučemo deo klijenata koji bi da obavljaju platni promet preko nas, kao i da rade transakcione poslove.



Oportjuniti banka je specijalizovana za mali i srednji biznis i oni kažu da svake godine beleže rast u poslovanju između 15 i 20 odsto.

– Mi smo uglavnom okrenuti mikro preduzećima i malim poljoprivrednim gazdinstvima, a oni su klijenti koji su se pokazali kao vrlo savesni – otkriva nam prvi čovek Oportjuniti banke Vladimir Vukotić. – Što se tiče pomoći, mislim da bi za mali biznis najbolje bilo da se pojednostave procedure te manje administriraju, a više imaju vremena za ovaj posao. To bi bila velika pomoć. U SAD svako ko je elementarno pismen može sam da vodi posao i ne ispunjava hrpe formulara. Inače, mislim da će 2015. biti nulta godina, i ukoliko se reforme nastave, boljitak možemo očekuvati narednih godina.



Dušanka Vujošević