„Горка вода” излечила би село

 међутим она ни до данас није заживела. С времена на време поведе се реч о овој теми, уз свесрдно учешће месног руководства, али на тим разговорима увек изостане онај главни учесник – улагач који би искористио природна добра у Торди.

Историјски подаци говоре да је минерална, или „горка вода”, како је зову житељи овог села, откривена сада већ далеке 1923. године, у дворишту куће Иштвана Секереша, оног тренутка када је домаћин приметио да стока неће да пије воду из бунара. Чудили су се мештани Торде и када је супруга једног сеоског чиновника излечила деформисану руку, пошто ју је редовно прала у води из бунара Секерешових, па су узорке ове воде 1930. године однели до чувеног професора Пола Блума, на запад Европе, који је потвдио лековитост торђанске воде.



Већ тада је утврђено да вода из бунара Секерешових углавном лечи проблеме са пробавом, али и да има нека својства која смањују ризик канцерогених обољења. Исте године започето је пуњење торђанске воде, под именима „Јордан” и „Свети Ђорђе”, касније и „Торда”. Ова флаширана вода стигла је до Немачке, Француске, па чак и Канаде, а неко време добијали су је и пацијенти смештени у зрењанинској Општој болници и меленачкој Бањи „Русанда”. Педесетих година прошлог века власник изворишта био је Петер Поповић (88). Пуњење „горке воде” је, са прекидима, трајало све до 2000. године, од када руководство месне заједнице покушава да нађе инвеститора који би поново учинио корисним ово природно добро. Јер, према досадашњим сазнањима, у Војводини нема лековите воде оваквог минералног састава.



Председник Савета Месне заједнице Јанош Добаи наглашава да би требало искористити шансу и изградити бањско лечилиште, где би се поред „горке воде”, искористила и она термална, која постоји на 300 метара од бунара са минералном водом. То би, по мишљењу Добаија, створило услове за покретање сеоског туризма, чиме би се зауставио одлив становништва из овог банатског места, у којем данас живи око 1.500 становника, три пута мање у односу на ранија времена. Сеоско руководство подсећа и да у Војводини тренутно постоји свега пет бањских лечилишта, што у односу на два милиона становника није велик број, а да се од бројних термалних бушотина експлоатише свега њих тридесетак. Примери пограничних бања у Мађарској, као што су Морахалом или Мако, које су за врло кратко време постале значајне бањске дестинације, показују да и са ове стране границе вреди улагати у ове природне ресурсе.



Зато се, како „Дневник” сазнаје у МЗ Торда, тренутно воде преговори са потенцијалним улагачима из Србије, Румуније и Мађарске. Недавно је организован и научни скуп на ову тему, а у плану је да на пролеће идуће године буду обављена пробна бушења у околини постојећих бунара, како би се установила количина минералне воде, али и да би се поново анализирао њен састав. 



Ж. Балабан