СВЕ ВИШЕ ДЕЦЕ СА МЕТАБОЛИЧКИМ СИНДРОМОМ Ево како да га препознате и спречите последице

Шта је метаболички синдром?
Превелики обим струка, заједно са одређеним аномалијама крви, повећава опасност од дијабетеса или инфаркта.

Шта кажу истраживања
Године 1947. доктор Жан Ваг је инсистирао на важности, у погледу пацијента са вишком килограма, разлике између грађе у облику јабуке и оне у облику крушке. Његова идеја се састојала у томе да што су килограми више нагомилани на стомаку и горњем делу тела, то је опасност по здравље већа.

С друге стране, ако су облине веће у доњем делу тела, опасност је мања. Ова тврдња је недавно потврђена истраживањима спроведеним у Канади која су показала да, при истој телесној тежини, код особа са вишком килограма претежно на стомаку постоји већа опасност од кардиоваскуларних болести и дијабетеса типа 2, као и од атеросклерозе (обољења артерија).

Метаболички синдром представља комбинацију метаболичких поремећаја који су фактор ризика за настанак дијабетеса типа 2 и кардиоваскуларних обољења. Одликује се следећим поремећајима:

централна гојазност (у пределу трбуха),

хипертензија (повишен крвни притисак),

хиперлипидемија (повишен ниво масноћа у крви),

инсулинска резитенција (отпорност ткива на инсулин).

Ово стање се раније сматрало болешћу одраслих, али је све више присутно и у дечијој популацији. Истраживања су показала да скоро 10% деце у свету има метаболички синдром, са већом учесталошћу у узрасту од 13 до 18 година. Доступни подаци за Србију наводе да 37% гојазне деце има метаболички синдром, а да остали имају преметаболички синдром (повећан обим струка и/или још један фактор ризика, најчешће низак ХДЛ холестерол).

Карактеристике метаболичког синдрома

Главна карактеристика преметаболичког и метаболичког синдрома је гојазност у пределу трбуха (централна гојазност). Да бисмо рекли да дете има метаболички синдром, неопходно је присуство три од пет критеријума:

Повишен однос обима струка и телесне висине:

Деца из Европе и САД: ≥ 0.50

Деца из Азије, Африке и Јужне Америке ≥ 0.46

Повишени крвни притисак:

Адолесценти 13 – 17 година: крвни притисак ≥ 130/80 mmHg

Деца 6 – 12 година: крвни притисак ≥ 120/80 mmHg

Повишени триглицериди у крви:

Узраст 10 – 17 година: триглицериди ≥ 1.7 mmol/l

Узраст 6 – 9 година: триглицериди ≥ 1.25 mmol/l

Глукоза у крви на празан желудац ≥ 5.6 mmol/l

ХДЛ холестерол & 1.03 mmol/l.

Фактори ризика за настанак метаболичког синдрома ко деце

Фактори ризика за развој метаболичког синдрома код деце су у мањој мери генетска предиспозиција, а у великој мери:

гојазност мајке у трудноћи,

седентарни стил живота,

неправилна исхрана,

гојазност,

инсулинска резистенција,

недостатак витамина Д,

недовољно сна,

хронично запаљење,

поремећај цревне микробиоте.

"Важно је истаћи да се у метаболичком синдрому сложеним хемијским процесима у мањој мери продукује хормон среће, па је то још један узрок све учесталије појаве депресије и анксиозности код младих", истиче педијатар др Марија Костић-Вучићевић.

Превенција метаболичког синдрома код деце

Благовремена реакција и превентива су врло значајне, па уколико и ваше дете има стомачић, саветујемо преглед педијатра који ће урадити следеће:

измерити обим струка и висину детета,

одредити индекс телесне масе,

измерити крвни притисак детету,

урадити биохемијске анализе из крви (са посебним освртом на глукозу, холестерол са добром и лошом фракцијом, триглицериде, инсулин),

одредити тироидни статус детета (процена функције штитне жлезде) и витамина Д.

Лечење метаболичког синдрома код деце

Лечење метаболичког синдрома подразумева промену стила живота са повећањем физичке активности уз правилан режим исхране. За овај приступ је потребна мотивација, дисциплина и доследност целе породице, што некад није лако. Међутим, ако знамо да ћемо овим начином обезбедити најбољи начин да дете оздрави, вредно је сваког нашег труда.

Време проведено у умереној физичкој активности је значајно повезано са побољшањима у области рада срца и метаболизма – обиму струка, систоличком крвном притиску, триглицеридима, ХДЛ холестеролу и инсулину без обзира на пол, старост, време мерења, време проведено у седењу и обим струка.

У неким ситуацијама лекар ће морати да укључи и лекове за снижавање крвног притиска, против инсулинске резистенције и за смањивање масноћа у крви. Врло ретко, у најтежим ситуацијама може бити предложен најрадикалнији приступ у виду баријатријске хирургије, (хирургија за губљење телесне тежине) која подразумева различите процедуре које се изводе на особама које су гојазне.

Губитак телесне тежине се постиже смањивањем величине желудца подесивом гастричном траком  или улањањем дела желуца (рукав гастректомија -иили билиопакреатично скретање са дуоденалном заменом) или ресекцијом и скретањем танког црева претварајући га у pouch (мала желудачна кеса) - гастрични бајпас, преноси Yumama.mondo.

Већина операција за смањење телесне тежине се изоди по принципима минимално инвазивне хирургије (лапароскопска хирургија).