ОВА ОПАСНА БОЛЕСТ МОГЛА БИ ДА БУДЕ НАЈВЕЋА ПРЕТЊА У 2025. Лекари открили КАКО СЕ ИЗБОРИТИ СА ОВОМ ПОШАСТИ

Иако је, захваљујући ефикасним вакцинама, COVID-19 тренутно у повлачењу, стручњаци за јавно здравље и даље су забринути због других опасних болести. На врху те листе су маларија, ХИВ и туберкулоза, три болести које заједно однесу око два милиона живота сваке године. Међутим, у позадини ових сталних претњи појављују се нови потенцијално опасни патогени.

Један од њих, који све више забрињава научнике, је подтип вируса грипа Х5Н1, познатији као птичји грип.

Х5Н1: Од птица до сисара

Птичји грип, вирус који се првенствено шири међу дивљим и домаћим птицама, показао је задивљујућу прилагодљивост последњих година. Осим што је присутан код живине, вирус је недавно откривен и код млечних говеда у неколико америчких држава, као и код коња у Монголији.

Забринутост расте када вирус грипа пређе са птица на сисаре, јер то повећава могућност даљег преношења на људе. У САД је ове године забележен 61 случај инфекције људи вирусом Х5Н1, што је значајно повећање у односу на претходне две године, када су пријављена само два случаја. Већина ових инфекција десила се међу радницима на фармама који су били у контакту са зараженим животињама или конзумирали непастеризовано млеко.

Оно што Х5Н1 чини посебно опасним је висока стопа смртности код људи – око 30 процената. Међутим, за сада нема доказа да се овај вирус може ефикасно преносити са особе на особу, што у овом тренутку смањује ризик од пандемије.

Генетски корак ка пандемији

Да би се вирус птичјег грипа проширио међу људима, мора се боље прилагодити људским ћелијама. Вируси грипа користе молекуларне структуре познате као сијалични рецептори да уђу у ћелије и почну да се размножавају. Тренутно је Х5Н1 високо прилагођен птичјим рецепторима, али га људски рецептори мање препознају, што отежава његов пренос између људи.

Међутим, научна истраживања су показала да би једна мутација у геному Х5Н1 могла омогућити преношење вируса са човека на човека. Ако се то догоди, свет би се могао суочити са новом пандемијом.

Припреме за потенцијални ризик

Да би спречиле најгори сценарио, владе широм света су већ припремиле планове за потенцијалну пандемију птичијег грипа. У Великој Британији је, на пример, купљено пет милиона доза вакцине Х5, која пружа заштиту од овог вируса.

Чак и ако не развије способност ширења међу људима, Х5Н1 ће вероватно наставити да утиче на здравље животиња 2025. године. Ово би могло да изазове значајне поремећаје у снабдевању храном, узрокујући економске последице и потешкоће у заштити добробити животиња.

Повезивање људи, животиња и животне средине

Приступ познат као „једно здравље“ препознаје међусобну повезаност здравља људи, животиња и животне средине. Спречавањем болести у животној средини и код животиња можемо смањити ризик од њиховог преношења на људе. Истовремено, надзор и контрола људских болести може заштитити здравље животиња и животну средину.

Поред праћења нових претњи као што је Х5Н1, не смемо заборавити „споре пандемије“ које већ погађају човечанство, као што су маларија, ХИВ и туберкулоза. Њихово сузбијање мора бити приоритет, док у исто време остајемо на опрезу пред новим претњама.

Птичији грип можда још није прешао критични праг да би угрозио људе, али стручњаци за јавно здравље кажу да је спремност кључна – јер у свету заразних болести све се може променити у трену.

(krstarica.com)