(ФОТО) ЖУТИ СОК ОД ОВЕ ЛЕКОВИТЕ БИЉКЕ ПОМАЖЕ КОД БРАДАВИЦА Користили су је још стари Римљани, а раствор може да траје пола године
Брадавице су кожне инфекције узроковане хуманим папилома вирусом (ХПВ), а њихов изглед и величина зависе од тога где се налазе јер могу променити изглед због трауматизације и иритације коже.
Брадавице се могу појавити било где на телу, али имају тенденцију појаве на топлим и влажним местима, као што су мале посекотине или огреботине на прстима, рукама и ногама. Оне су обично безболне, осим ако се појаве на табанима па током ходања исто тако стварају и сметње.
Брадавице се могу појавити у било којој животној доби, али чешће се појављују код деце, а могу настати преносом вируса с човека на човека, односно додиром.
Брадавице се могу поделити на кожне фиброме и вирусне израслине које настају као последица ХИВ-а. Уколико су вам се на кожи појавили кожни фиброми онда не морате одмах започети са лечењем, јер су они безопасни, али представљају само естетски проблем. Међутим, ако имате вирусне брадавице, онда је неопходно лечење како бисте заштитили своје здравље.
На интернету се може пронаћи много савета како брадавице могу нестати природним путем, а ова тинктура се издваја јер је баш свима помогла.
Потребан је наиме жути сок росопаса.
Росопас (назива се још и руса) се сматрао лековитом биљком већ код старих Римљана. Спомињу га Плиније и Диоскурид у својим делима за смањење болова и лечење обољења коже. Света Хилдегарда препоручује росопас за лечење болести коже и то у спољној употреби. Најчешће се бере надземни део биљке (Херба цхелидонии) током цватње (од априла до августа) и корен (Радиx цхелидонии) на јесен или у пролеће. Херба се сабире ручно, резањем надземног дела биљке те се брзо суши на температури од 50-60 °Ц. Надземни део биљке садржи 0,1 до 1 % бензилизокинолинских алкалоида, келидонску киселину, флавоноиде, сапонине, каротеноиде. Росопас садржи мешавину алкалоида међу којима су најзаступљенији коптизин и хелидонин, а њихов удео у коријену се креће од 0,8-3 %. Они имају спазмолитичко деловање на глатку мускулатуру пробавног система (желуца и црева), жучовода, али и бронхија.
Сангвинарин пак делује аналгетички. У народној медицини сок росопаса користио се у лечењу различитих кожних обољења, попут брадавица, разних раница, посекотина, жуљева итд. Наношење сока на површину коже у неких особа изазива алергију. Свежа биљка не сме се користити за унутрашњу употребу јер је отровна. Уситњена свежа биљка има оштар и непријатан, одбојан мирис, док је осушена биљка готово без мириса, а укус је оштар, горак и дуго се не губи. Росопас можемо и сами убрати током сувог и топлог дана кад је видљиво лучење жуто-наранџастог сока из стабљике. Током брања читаве биљке препоручљиво је носити рукавице јер би сок могао узроковати мање иритације на кожи. Научна истраживања још увијек не потврђују деловање росопаса у здравствене сврхе, а позитивна својства су стечена искуством. Росопас се може конзумирати у облику крема, масти, балзама, тинктуре, директним наношењем биљног сока (вирусне брадавице) и припремом чаја од росопаса.
Тинктура од росопаса
70 % алкохол или домаћа ракија 500 мл
сушени цветови и стабљике росопаса
стаклена посуда од 500 мл коју можете херметички затворити
тамна стаклена бочица за чување тинктуре
Тинктура се ради по уобичајеном рецепту. У велику теглу или неку другу посуду ставите росопас, прелијте га алкохолом и затворите. Протресите да се мешавина промућка. Посуду држите три недеље на тамном месту, али свако мало протресите како би се сви састојци боље сјединили. Након што је готово, процедите течност и пребаците у посуду од тамног стакла. Рок трајања ове домаће тинктуре је око пола године.
Применити ову тинктуру директно на брадавицу и оставите да делује неко време. Убрзо ћете приметити како брадавице нестају.