ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ Наука показала - најјачи адут против климатске кризе је садржај нашег тањира

Недвосмислени налази ове значајне студије ће, надамо се, олакшати пут ка доношењу одређених тешких политичких одлука у вези са борбом против климатске кризе.

Истраживачи су врло опсежном методологијом, укрстили податке о начину исхране 55000 испитаника са огромном базом података о начину производње хране у којој су прикупили податке из преко 570 студија.

Укупно је анализирано 38000 фарми из 119 земаља света, а обухваћен је цео „животни циклус“ намирница (пут од њиве до трпезе), како би се проценио укупан утицај на човекову околину.

Шта су то открили истраживачи са Оксфорда?

Информације о начину исхране, прикупљене од испитаника у истраживању, су груписане тако што су испитаници подељени у неколико категорија: оне са високим уделом меса у исхрани, са мањим уделом меса у исхрани, вегетаријанце (не једу месо, али једу јаја и млечне производе) и вегане (уопште не једу животињске производе).

Истраживачи су процењивали штетан утицај на околину у различитим фазама производње хране, а узимајући у обзир да ли су у питању мање фарме или велике индустријске операције, начин обраде тла и коришћење ђубрива, поступање са отпадним материјама, технологија прераде, начин складиштења и транспорта производа, удаљеност места продаје од места производње, штетан утицај наведених аспеката производње хране процењивали су кроз:

- емисије гасова стаклене баште у свим фазама животног циклуса производа

- загађење тла и водотокова

- потрошњу свеже воде

- дефорестацију и губитак животињских врста

На крају су сва четири штетна ефеката на човекову околину корелисана са подацима о начину исхране свих 55000 испитаника. Анализом овако добијених резултата истраживачи су дошли до врло значајног и недвосмисленог закључка - да је најважнији показатељ штетног утицаја начина исхране на човекову околину – количина меса на нашем тањиру.

Који начин исхране наноси најмање штете планети и човековој околини?

Резултати су показали да су на једном крају спектра, са најмање штетног утицаја – вегани, чији је утицај на емисије гасова стаклене баште 75% мањи од људи који имају висок процент меса у исхрани. Вегани такође за 73 % мање доприносе загађењу вода, 54% мање потрошњи свеже воде и 66% мање утичу на смањење биодиверзитета (одумирање врста).

Вегетаријанци такође значајно мање доприносе деградацији човекове околине, мада значајно више него вегани, јер ипак конзумирају млечне производе чија производња има врло лоше ефекте на све факторе околине.

Да ли и мање промене у исхрани могу имати позитивне ефекте на климу?

Значајан налаз овог истраживања су приметне разлике у штетном утицају чак и између испитаника који конзумирају мало или много меса. Наиме, истраживачи са Оксфорда су проценили да чак и људи који користе месо у исхрани, али у мањој количини, имају бар 30% мањи утицај на све показатеље деградације човекове околине.

Помало неочекивано, фактор одрживости у производњи хране показао је много мањи утицај на крајње исходе укупних штетних утицаја на околину. Тако се исхрана са већим процентом биљних намирница, чак и иако је произведена на најнеодрживији начин, показала много мање штетном за околину од исхране са доста меса, чак и ако је оно произведено на најодрживији начин (локално, домаће гајено, пасло траву, органско, итд…).

Са мање меса у исхрани смо на двоструком добитку

Ова опсежна студија довела је научнике до недвосмисленог закључка да је неопходна хитна промена преовлађујућег система производње хране и начина исхране људи у правцу мањег учешћа меса и осталих животињских производа. Ово би, закључили су, у великој мери умањило штетан утицај производње хране на човекову околину, као и емисије гасова стаклене баште који потпирују климатску кризу.

Ако мало размислимо, овај корак је за нас као појединце много лакши у односу на неке друге, као што је избацивање фосилних горива на пр. (који се не може десити преко ноћи). Наиме, од нас се очекује само да будемо мало промишљенији у избору намирница које стављамо на тањир. Како сви докази упућују на то да више биљака у исхрани значи и више здравља, овакве промене довеле би нас у вин-вин позицију – на добитку је и наше здравље и наша планета.

Телеграф