ПРЕЖИВЕО ДВЕ КЛИНИЧКЕ СМРТИ, ИЗА ЊЕГА 11 ОПЕРАЦИЈА Све детаље о свом животу глумац Срђан Милетић поделио са Србијом

Глумац Срђан Милетић  поново је привукао пажњу јавности маестралном улогом у серији "Сабља", где тумачи лик бившег потпредседника Владе Србије Душана Михајловића.

Мало ко зна да је популарни глумац иза себе имао веома буран животни период, али никад није клонуо духом.

Наиме, својевремено је у подкасту "Лоботомија" испричао како је три године провео по болницама.

- Нисам имао ни здравствени картон али кад сам кренуо, поотварао сам све картоне. Сваки дан је било нешто бескрајно смешно. А ако и није било смешно онда сам га ја искривио да ми буде смешно. Знаш, кад имаш здравствене проблеме, небитно је да ли си ти прихватио или ниси. Ти имаш одређена ограничења и ти и да хоћеш не можеш. Нисам клонуо духом ниједног тренутка, једноставно нисам такав тип. То је део порције го*ана коју свако поједе, свако своју наравно. Али кад смо се већ нашли у томе ајде да видимо шта је смешно. Мислим да је то пријало и пацијентима око мене које сам бескрајно ложио у тренуцима досаде, па су ме доктори замолили да не лупетам глупости. Рекао сам им да доктору скрену пажњу да кад им буде радио кародтиду да им не пресече жицу за ону ствар. Онда ми доктор рекао да им не причам то јер не може да им објасни да нема никакве жице за ону ствар. А притом сви имају по 80 година и ужасно су забринути да ли ће имати ерекцију. И како да се не смејеш - испричао је Милетић.

Каже како су лекари феноменални и како им је одговарао као пацијент јер "није био кењкав" а добро је утицао и на остале пацијенте.

- Ти лекари су феноменални. И њима то прија јер раде ужасно тежак и одговоран посао. У лудари у војсци када сам био мене су држали максималан број дана до лечења. Јер кад си тамо онда или да те лече или те шаљу кући. А ја сам био сувише матор да би ми одложили па ме нису слали кући. Доктор ми је рекао да ме држи јер позитивно утичем на друге пацијенте. Ја сам се само зезао. Све време сам говорио као Слободан Милошевић. Наређивао сам им да се понашају нормално, да гасе телевизор - присетио се Милетић.

Он каже да се једино на тај начин, ведрим духом, може кроз живот.

- Да сам реално сагледавао ствари ја бих се убио. Раније сам се доста нервирао и тако сам и успео да се доведем у стање приличне распаднутости. Видео сам доста смрти. И сам сам мало умирао. Нема ничег ту претерано значајног и вредног да би се човек цимао. Смрт је једина извесна ствар, па кад дође, дође. И није ништа страшно. Нема никаквих анђела, нема никакве светлости. Само нема струје. Доживео сам клиничку смрт два пута. Сећам се тренутка када је струја нестала и када је струја дошла. Између је само мрак. Нема боли. Боли пре, али сама смрт ништа. Нестане струје човече. Кад се пробудиш, кад дође струја опет, онда си мало луд једно три дана јер ћелије памте да си умро. Ниси баш сигуран где си, треба ти времена да превртиш филм - рекао је Милетић у подкасту Лоботомија, преноси Стил.

Истиче како је преживео и сепсу и да му је то "вероватно најгоре од свега".

- То је дуготрајан процес распадања, и онда само отказује једно по једно. Али ево, извукао сам се. Имао сам 11 операција али сам се извукао. Не бојим се смрти. Мени је отац умро на рукама када сам имао 17 година. Шта сад ја са 53... Шта ту има страшно. Кад прођеш страшне болове схватиш да има горих ствари од смрти. Заиста. Стварно има горих ствари, као што је бол на пример. Мени је трпило невиђено, издржао сам ручну пункцију бедарне кости. То је кад ти вадичепом, ручно, буше кост. Ту нема анестезије. И ти после тога треба да се жалиш? Чим не боли, добро је - рекао је Милетић.

informer.rs/dnevnik.rs