Преци људи нису из Африке, већ из Бугарске и Грчке?
СОФИЈА: Данашња поља сунцокрета и кукуруза на југу Бугарске пре седам милиона година наликовала су на афричку савану, по којој су лутале газеле и жирафе, а можда и најстарији познати људски предак, за којег су научници досад веровали да потиче из Африке, наводи АФП.
У репортажи из мирног бугарског села Рупките, где мала екипа истраживача по јунском сунцу претражује глином покривено исушено речно дно и натенане открива фосиле, агенција наводи да је све почело 2002. када је петогодишњи унук локалног палеонтолога-аматера Петра Попдимитрова пронашао нешто што је личило на фосилизовани зуб са троструким кореном.
"Цео је био плаво-сивкасте боје. Деловао је веома истрошено, поготово површина преко које се жвакало. Мислили смо да је животињски (зуб). Али, мој зет, који је зубар, увече је казао да би могао да буде људски", каже за АФП 76-годишњи Попдимитров.
Агенција наводи да би Попдимитров могао да буде на неки начин у праву и да би ово откриће могло да буде доказ да су људи потекли од мајмуна, али не из Африке, већ из источног Средоземља.
Попдимитров је 2007. показао зуб професору Николају Спасов из бугарског Националног музеја историје природе и Денису Герадсу из Националног музеја историје природе из Париза.
Наводи се да сада, 10 година касније, тим који предводе Спасов и Мадлен Беме са немачког Универзитета у Тибингену изнели су теорију да се зуб слаже са вилицом коју су немачки војници пронашли копајући ров 1944. у близини грчке престонице Атине.
Према овим научницима, и зуб и вилица припадају створењу названом Грекопитекус, претку човека који је тек касније мигрирао у Африку. Спасов објашњава да се до сада претпостављало да је најстарији потенцијални људски предак био Сахелантропус пронађен 2001. у Чаду у западној Африци, за чије остатке се сматра да су стари око седам милиона година.
"Сада мислимо да је то (најстарији људски предак) Грекопитекус пронађен у Грчкој и Бугарској зато што су наша открића неколико стотина хиљада година старија", тврди Спасов.
Наводи се да је мушки примерак Грекопитекуса тежио око 40 килограма, колико и женка шимпанзе данас, као и да је имао масивну и снажну вилицу којом је могао да жваће кору дрвета и кестење.
"Ми такође претпостављамо да је могао да хода усправно", додаје Спасов.
Наводи се да су због хроничног недостатка финансија за научна истраживања у Бугарској, најсиромашнијој држави Европске уније, ископавања ограничена на само осам дана овог лета, али је и поред тога тим научника пронашао стотине фосила за које се надају да припадају Грекопитекусу.
Очекује се да ће ископавања бити настављена у суседним државама Грчкој и Македонији у септембру.