ОСТАЛО ВАМ ЈЕ ЈОШ 9 МЕСЕЦИ ЖИВОТА Са овом реченицом у глави ВРАТИО СЕ У ДОМОВИНУ

Сви амерички лекари су му тада рекли да има терминални рак плућа и да му је остало још свега од шест до девет месеци живота.

Овај Грк, отац троје деце, одлучио је да се са супругом Елпиники врати у домовину, на изоловано медитеранско острво Икарија. Није желео да његова породица буде оптерећена хиљадама долара за које је знао да ће коштати америчка сахрана.

– Нека ме сахране поред породице, на мору, што ће моје рођаке коштати само неколико стотина долара – помислио је.

Али на Икарији, грчком острву смештеном на пола пута између Атине и Турске, догодило се нешто изузетно. Мораитис то тада није знао, али се враћао на јединствено, изоловано место, острво где људи живе дуже од 100 година. Ушао је у такозвану „Плаву зону“.

Полако је почео да се покреће. Удишући свеж ваздух, дивећи се бистрој, плавој води. Испијање вина, поновно повезивање са старим пријатељима. Одлучио је да се бави и баштованством.

На крају је почео да сади винову лозу за виноград у дворишту. Веровао је да неће бити ту да ужива у вину док биљке не буду спремне за бербу, али ће његова жена барем имати винову лозу као опипљив начин да га се сећа.

Три деценије касније, он је још изнад земље и гаји све врсте воћа и поврћа укључујући грожђе за вино и маслине за уље – на породичном имању. Њега је  аутор и стручњак за дуговечност Дан Буетнер посетио на Икарији да научи о чему је тајна дугог живота на овом острву.

– Питао сам га: „Која је твоја тајна?“ – прености Буетнер у новом документарном серијалу Нетфликса „Уживо до 100: Тајне плавих зона“ и додаје: –  Он је само слегао раменима и рекао: „Не знам! Ваљда сам једноставно заборавио да умрем.“

Место где живите може утицати на вашу дуговечност

Не можемо са сигурношћу да знамо шта се тачно догодило Мораитису, зашто је живео још три деценије након што му је дијагностикован терминални рак плућа. Могуће је да је Мораитис имао неке јединствене генетске квалитете које такозвани „супергодишњаци“ често показују, а што може да им помогне да се заштите од болести као што је рак.

Али, Буетнер сумња да постоји, вероватно, и главна компонента наше дуговечности која се не односи на то ко смо унутра, већ на оно чиме се окружујемо – људи, биљке, ваздух, начин живота. Једна често цитирана студија о данским близанцима сугерише да је генетика одговорна само за око 20 до 25 одсто наше дуговечности.

– Није урадио ништа свесно да покуша да постане здравији – приметио је Буетнер: – Све што је урадио је променио окружење.

Буетнер је чак покушао да реконструише икаријански начин живота у Плавим зонама у САД, са пристојним успехом. Почевши од малог града Алберт Леа у Минесоти 2009. године, његови пројекти „Плава зона“ раде са градовима како би створили више могућности за људе у САД да се крећу и живе као стогодишњаци у пет плавих зона света.

Пројекти укључују више могућности за шетњу и вежбање, побољшање тротоара и изградњу бициклистичких стаза, као и здравије опције оброка засноване на биљкама доступнијим у продавницама и ресторанима, и пружање могућности људима да се повежу са својом сврхом, кроз волонтирање, групе за шетњу, баштованство или сликање мурала, пише Business Инсидер, а преноси Ona.rs.

– Ако сте гојазни и нездрави у Америци, вероватно нисте криви за то – рекао је Буетнер, који је објавио нову књигу која је у водич за усвајање животних трикова „Плавих зона“.

– Мислим да смо углавном жртве нашег окружења – додао је.

Мораитис је живео са сврхом све до краја

Мораитиса је окружење навело да се пење уз мердевине и да бере маслине и грожђе до самог краја свог живота.

– Још увек пијем вино и радим – рекао је Мораитис за Би-Би-Си почетком 2013, само неколико недеља пре своје смрти, у 98 година (или је било 102 године, Мораитис није могао тачно да се сети): – Нисам доктор, али мислим да је вино помогло. Нисам радио ништа друго, осим што сам јео чисту храну, чисто вино, чисто биље.

Његови свакодневни послови давали су му сврху. Ако је желео да кува са маслиновим уљем, или да га покапа по салатама, само би изашао у двориште и и истиснуо маслине.

– Било лако или не – морам то да урадим – говорио је кроз смех.

(krstarica.com)