ПОСТИГЛА ЈЕ ЗАВИДАН УСПЕХ У СВЕТУ ГЛУМЕ, АЛИ ЖИВОТ ЈЕ НИЈЕ МАЗИО Ово су мало познати детаљи из живота Мире Бањац

Чувена глумица припада првој генерацији глумаца која је завршила Позоришну школу у Новом Саду, 1950. године, а 1970. прелази у Београд и постаје члан Атељеа 212.

Остварила је бројне улоге на филму, телевизији и у позоришту, и добитница је многих признања и награда. Иако је постигла завидан успех у свету глуме, живот је није мазио. Од најранијег детињства суочавала се са тешким тренуцима.

"Ја, у ствари, уопште и нисам била дете. Била сам, ето, неко биће. Одрасла сам у току страшног рата и ужаса. Друго, живела сам код бабе. Мој отац је био Американац. Довели су га овде кад је имао двадесет и неку годину. Није ни знао српски, оженили су га мојом мајком која је била лепа девојка", присетила се раније Мира Бањац.

Њени родитељи су живели заједно свега четири године, а онда је њен отац отишао за Америку. Када је одлазио обећао је да ћа послати папире за њу и њену мајку како би и оне могле да оду у Америку. Обећање је испунио, али се десило нешто што ће дуго памтити.

"Моји ујаци нису дали. И тако, ми не одосмо. Онда је мајка отишла у Београд, где се запослила. Примаче се рат, затворише се границе између Србије и Хрватске, она оста у Београду, ја у Ердевику, где сам и рођена, код бабе и тетке по оцу, која је такође дошла из Америке и слабо говорила српски. Те две жене су се страховито свађале, а ја сам живела у томе и у чежњи за мајком."
Због њих две, баке и тетке, никада нисам научила енглески", признаје Мира.

Убрзо након дипломирања се удала за своју прву велику љубав, Андреју Јовановића и у 24. години родила сина Бранислава Брану. Када је њихов син имао 5 година, Мира и Андреја су се развели, али су све до његове смрти били у добрим односима.

"Пошто сам рано остала сама са сином, понекад сам мислила да због честих путовања нисам била ту када сам му била потребна. Приватни живот увек губи. У животу је најважније пронаћи равнотежу, знати шта је важно, а шта није и своје време трошити само на битне ствари. Треба се правилно распоредити, али наравно то није увек могуће јер не зависи све од вас. Али, нажалост, то се научи тек са годинама", рекла је Мира у једном интервјуу.

Глумица је имала пуно тешких момената у животу, а у једном моменту је размишљала и да себи одузме живот.

"Јаукала сам београдским улицама, била сам на ивици да се убијем. Морала сам да позајмљујем новац. Прво сам наишла на зеленаше, који су узимали по три пута више и то је био рашомон. Једног дана сам отишла у хотел "Метропол", наручила кафу, села да напишем писмо и хтела да се бацим доле", испричала је Мира својевремено.

Међутим, судбина је хтела да да буде другачије.

"У једном тренутку позвао ме је Стипе Делић. Каже хоће да радим велику главну улогу. Била је то чувена Марија, из логора, због које су ме шишали до главе. Уговор је био милионски. Потпишем и вратим све дугове. То је био мој мрак, али и прочишћење. Пола динара више у животу нисам позајмила! Да умирем – не бих", рекла је тада Мира.

Стил/ Курир