ЕВО КОЈА БАЛКАНСКА ПРЕЗИМЕНА ОТКРИВАЈУ ПЛАВУ КРВ Да ли сте међу њима?

 

Представљамо вам презимена која су носиле средњовековне племићке породице и владарске династије с ових простора.

 

 

Бранковићи су властелинска и владарска породица из 14. и 15. века. Најпознатији представник је свакако Вук Бранковић, учесник битке на Косову, ожењен Маром, ћерком кнеза Лазара и кнегиње Милице. Касније су носили титулу деспота, и самостално, али и као турски вазали. Верује се да данас нема директних потомака ове породице.

 

 

Балшићи су били средњовековна династија која је владала Зетом од 1360. до 1421. године. После смрти цара Душана Балшићи постају господари Зете, признајући само формално власт српског цара Уроша.

 

 

Бранивојевићи су били херцеговачка властелинска породица која је у другој половини XIII и првој трећини XIV века владала Хумом.

 

 

Властимировићи су прва српска владарска породица о којој постоје историјске белешке. Назив династије Властимировићи дали су историчари према првом владару из ове династије који је створио независну државу – кнезу Властимиру, за разлику од Немањића, који су тако називани још у своје време. Понекад, иако доста ретко, ова се владарска породица назива Вишеславићи или Вишеслављевићи, према првом владару чије нам је име познато, кнезу Вишеславу.

 

 

Војиновићи су били српска властелинска породица која је током 14. века играла значајну улогу у Немањићкој Србији, нарочито након смрти цара Душана када су током распада српског царства њени представници велики војвода Војислав Војиновић, а потом и његов нећак Никола Алтомановић били најјачи властелини у Србији.

 

 

Војислављевићи су српска средњовековна династија, која је наследила власт над Дукљом преко Јована Владимира и српске династије Властимировића. Ова лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и Захумље, Рашку и Босну. Њихова владавина је трајала од 1034. до 1186. године, када је доминацију преузела династија Немањић.

 

 

Вукановићи су били владарска породица која је владара Рашком од краја 11. века до почетка друге половине 12. века. Само име династије је наведено условно, односно представља термин који су модерни историчари извели из имена првог значајнијег владара ове породице – рашког великог жупана Вукана.

 

 

Дејановићи или Драгаши су били српска властелинска породица која је у другој половини 14. века управљала простором око тромеђе данашњих република Србије, Бугарске и Македоније. Њен родоначелник је био Дејан који је био ожењен рођеном сестром цара Душана – Теодором. Константин Драгаш је опеван у народној епској поезији као друг Марка Краљевића под именом бег Костадин. Поред тога, његово име се очувало у данашњем називу Велбужда којим је управљао, а који се данас зове Ћустендил што је изведено од турског назива Кјустендил, што значи Константинова Бања.

 

 

Дињичићи су босанска средњовековна властелинска породица која је у доба краљевине Босне управљала области Јадара. Први познати представник Дињичића је жупан Дињица. Он се појављује у повељи босанског краља Твртка И Котроманића од 10. априла 1378. године.

 

 

Златоносовићи су босанска средњовековна властелинска породица која је у доба краљевине Босне управљала области Усоре. Браћа Влађ и Стјепан Златоносовић били су учесници у Косовском боју 1389. године у којем су били заробљени од Турака.

 

 

Јакшићи су били позната племићка породица из времена српске деспотовине. Јакшићи су задивили Мађаре својим херојством у борби с Турцима, тако да их је краљ Матија назвао „стубовима хршћанства“ и дао им и угарску племићку титулу.

 

 

Косаче (од њих Херцеговићи, Косачићи, Вуковићи, Хранићи) су босанска средњовековна породица која је у доба Краљевине Босне била најзначајнија у њој, после владајућих Котроманића. Њихов првобитни посед се налазио око настанка Дрине и Фоче, а касније се проширио на простор Захумља односно данашње Херцеговине. Њихов припадник Влатко Вуковић био је војсковођа Твртка И и заповедао је левим крилом босанске војске у Косовском боју.

 

 

Котроманићи су били босанска владарска династија у средњовековној Босни, која је владала приближно од 1250. до 1463. године. Главни поседи налазили су им се у средњој Босни, у долини реке Босне до Врандука и у жупи Лашви. Од значајнијих градова поседовали су Високо, Сутјеску, Бобовац, Фојницу и Крешево као и околна рударска насеља.

 

 

Лоза Омербашића представља директне (мушком линијом наслеђивања) потомке првог владара Босне вицекраља Борича (мађ.: Борицс; Борисз; Борис) (1141.-1173.), принца и најстаријег (и од оца непризнатог) сина мађарског краља Цоломана (Кáлмáн, 1095.-1116.), те заједничког претка свим домаћим суверенима Босне. Истовремено, Омербашићи су племе Боричеве лозе Бериславића.

 

 

Лазаревићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века. Родоначелник династије био је Прибац Хребељановић, логотет, а потом пехарник на двору цара Душана. Његов син био је Лазар Хребељановић који је предводио војску у битки на Косову. Сматра се да ова породица нема директних потомака с обзиром да Лазареви синови – Стефан и Вук, нису имали наследника.

 

 

Мрњавчевићи су средњовековна српска властела која је оквирно владала простором данашње Македоније. Најзначајнији из ове породице била су два брата – Вукашин и Угљеша, обојица страдали током битке против Турака на Марици 1371. године. Вукашинов син био је Марко, у народној традицији познатији као Краљевић Марко, највећи српски јунак.

 

 

Немањићи су средњовјековна српска династија која је владала Србијом више од два века. У династији има једанаест владара, с тим што се династија можда наставила женском линијом у династију Лазаревића.

 

 

Облачићи су српска средњовековна властелинска породица. Имали су поседе на северу Шумадије. Раде Облачић сматра се родоначелником ове породице, али његово порекло није познато. Зна се да је служио деспоте Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића.

 

 

Павловићи или Јабланићи су босанска средњовековна породица која је у доба краљевине Босне управљала источним и југоисточним деловима данашње Босне и Херцеговине, званом Земље Павловића. Њихов најпознатији представник и родоначелник био је Павле Раденовић. Са завршетком османлијског освајања краљевине Босне 1463. године Павловићи нестају с историјске сцене.

 

 

Санковићи су босанска властелинска породица из средњовјековне Босне. Били су господари Хумске земље.

 

 

Црнојевићи (племенски они се зову још и Ђурашевићи, Гојчиновићи и Калођурђевићи) су црногорска племићка династија из Црне Горе. Владавина династија Црнојевић Зетом и Црном Гором је трајала континуирано до 1498. године. Осим као владари, Црнојевићи су познати по прибављању прве штампарије на овим просторима. Данашњи Црнојевићи су њихови потомци.

 

Крстарица