ДА ЛИ ЗНАТЕ ДА ЗЕМЉА УСПОРАВА СВОЈУ РОТАЦИЈУ Ево које су последице

Иако ово успоравање није приметно на људској временској скали, оно је довољно значајно да изазове важне промене током милијарди година постојања. Једна од тих промена, можда најважнија за нас, јесте повезаност дужих дана са оксигенацијом Земљине атмосфере, према студији из 2021. године. 

Посебно, цијанобактерије, познате и као модрозелене алге, које су се појавиле и пролиферисале пре око 2,4 милијарде година, могле су производити више кисеоника као метаболички нуспроизвод захваљујући дужим данима. 

„Једно од кључних питања у наукама о Земљи јесте како је атмосфера добила кисеоник и шта је контролисало када се та оксигенација догодила,“ објаснио је 2021. године микробиолог Грегори Дик са Универзитета Мичиген. „Наше истраживање сугерише да је брзина ротације Земље – односно дужина дана – имала важан утицај на образац и време оксигенације Земље.“ 

Два кључна фактора

Ова прича има два главна елемента. Први је да се ротација Земље успорава због гравитационог привлачења Месеца, који узрокује ротационо успоравање док се постепено удаљава од Земље. Фосилни записи показују да су дани пре 1,4 милијарде година трајали само 18 сати, док су пре 70 милиона година били пола сата краћи него данас. Тренутно се дан продужава за 1,8 милисекунди по веку. 

Други елемент је тзв. Велики оксидациони догађај, када су цијанобактерије произвеле и утицале на значајан пораст кисеоника у атмосфери. Овај догађај је био кључан за појаву живота какав познајемо данас. 

Тим научника истраживао је микробиолошке простирке у језеру Хурон, које су сличне цијанобактеријама из Великог оксидационог догађаја. Студије су показале да ове бактерије почињу да производе кисеоник тек неколико сати након изласка Сунца, што ограничава временски оквир за производњу кисеоника. 

Океанограф Брајан Арбик са Универзитета Мичиген повезао је ове резултате са хипотезом да је промена дужине дана у историји Земље утицала на фотосинтезу. Експерименти су потврдили да дужи дани омогућавају бактеријама више времена за производњу кисеоника, што је допринело повећању његовог нивоа у атмосфери. 

Резултати су укључени у глобалне моделе нивоа кисеоника и показали су повезаност продужења дана с повећањем кисеоника, не само током Великог оксидационог догађаја, већ и током Неопротерозојског оксидационог догађаја пре 550 до 800 милиона година. 

„Овим повезујемо законе физике на различитим скалама, од молекуларне дифузије до планетарне механике,“ рекао је морски научник Арјун Чену из Леибниц центра за тропске морске истраживања у Немачкој.  Истраживања су објављена су у часопису Nature GeoScience.