Т- ћелије први корак ка леку за све врсте канцера

Тим са Универзитета у Кардифу је током лабораторијских испитивања открио методу која би могла да се користи за убијање рака простате, дојке, плућа и још неких врста.

Ово откриће објављено је у научном магазину Натуре Immunology, није још тестирано на пацијентима, али научници тврде да постоји огроман потенцијал.

Стручњаци тврде да, иако је све још у раној фази развоја, ово откриће представља значајну вест.

Шта су открили?

Наш имуни систем је природни систем одбране тела од инфекција, али истовремено напада и канцерогене ћелије.

Научници су тражили неконвенционалне и нове начине на који имуни систем природно напада туморе.

Пронашли су Т-ћелију у људској крви. То је имуно ћелија која може да скенира тело да би проценила да ли постоји претња која мора да буде елиминисана.

Разлика је у томе што ове ћелије могу да нападну разне врсте канцера.

„Постоји шанса да се тако лечи сваки пацијент", каже за BBC професор Ендрју Сјуел.

Он је додао: „Prеthodno нико није веровао да је то могуће".

„То би могло да повећа шансе за проналажење универзалног начина за лечење рака - једне Т-ћелије способне да уништи многе различите врсте канцера".

Како функционише?

Т-ћелије на површини имају рецепторе помоћу којих могу да виде све на хемијском нивоу.

Научници из Кардифа открили су Т-ћелију са рецептором који би могао да пронађе и убије различите врсте канцерогених ћелија - у плућима, крви, кожи, дебелом цреву, дојкама, простати, јајницима, бубрезима и материци.

А најважније од свега је што не оштећује нормално ткиво.

Тачан начин на који то ради још се истражује.

Ова конретна Т-ћелија делује заједно са молекулом МР1 који се налази на површини сваке ћелије у људском телу.

Сматра се да МР1 обележава изобличени метаболизам који се налази у канцерогеној ћелији.

„Ми смо први који су описали Т-ћелију која проналази МР1 молекуле у канцерогеним ћелијама. То раније није било рађено", каже за BBC Гери Долтон, један од истраживача.

Шта је значајно?

Терапије Т-ћелија рака већ постоје, а развој имунотерапије рака једна је од најузбудљивијих грана у овој области.

Најпознатији пример је ЦАР-Т, лека који се прави од генетски сковане Т-ћелије пацијената.

ЦАР-Тможе да има озбиљне резулате који неке пацијенте који су били теминално болесни претвара у оне који су у стању потпуне ремисије.

Али није био успешан у случајевима „чврстих тумора".

Сада истраживачи тврде да новооткривени рецептори Т-ћелија могу да доведу до универзалног лека.

Како би то фунцкионисало у пракси?

Идеја је да се узима узорак крви од пацијента који има рак.

Т-ћелије би виле извучене, па генетски модификоване и репрограмиране као рецептори за проналажење тумора.

Унапређене ћелије би расле у великим количинама у лабораторији, а онда би их лекари вратили у тела пацијената. Сличан је процес за ЦАР-Т.

Ипак, овај метод за сада је тестиран само на животињама и ћелијама у лабораторији и потребан је спровести низ безбедносних провера.

Шта кажу стручњаци?

Лусија Мори и Ђенаро де Либеро са Универзитета у Базелу, кажу да истраживање има велики потенцијал, али да је још у раној фази.

„Веома смо узбуђени због имунолошких функције нових Т-ћелија и могућност употребе у терапијама", наводе они.

Данијел Дејвис, професор имунологије на Универзитету у Манчестеру рекао је: „У овом тренутку, у питању је почетно истраживање и није ни близу стварања лека за пацијенте".