БИО ЈЕ КАО ЛАМБОРЏИНИ, УЛТИМАТИВНИ ХИПСТЕРАЈ ОСАМДЕСЕТИХ Овај производ из Југославије освојио је свет, али његов проналазач није имао никакве користи од тога

Од тренутка када се појавио у слободној продаји, постао је апсолутни хит.

То је био један од предмета који је свако желео да има, мада га у почетку није било лако купити у продавници: матична фабрика није могла да произведе онолики обим колико се тражио, од Триглава до Вардара, односно, на целокупној територији тадашње државе Југославије.

Иако је у то време и сам телефонски прикључак још увек био ствар до које се није лако долазило, ЕТА 80 је био ултимативни „хипстерај“ те давне епохе.   

Фасцинатног изгледа, неочекиваног за тадашње време и услове, овај стони телефон је убрзо постао и светски хит: наруџбине су стизале из Италије, Немачке, и других високоразвијених земаља.

Произвођен је у фабрици „Искра” у словеначком граду Крањ и за његов дизајн Савник је добио многе награде и признања, како у тадашњој држави Југославији, тако и у иностранству.

Интересантан куриозитет је била тврдња тадашње италијанске штампе да телефон својим изгледом подсећа на најексклузивнији аутомобил фабрике „ламборгини“, фамозни модел „каунтач“. Неки други су тврдили да телефон има аеродинамичне линије сличне неком борбеном авиону.

Било како било, овај фантастичан примерак индустријског дизајна декаде осамдесетих дошао је као изданак тадашње словеначке креативне „школе“ која је изродила још неке култне предмете који и данас изазивају носталгију али и усхићење складом, попут легендарног „црвеног киоска“ К67 који је дизајнирао Саша Јанез Махтиг. 

Али, у читавом процесу била је направљена и једна, врло скупа грешка: због трагичног непознавања процеса заштите патента на глобалном нивоу од стране матичне фабрике „Искра“, у свету је у наредним годинама, према грубим проценама, било неовлаштено направЉено око 300 милиона телефона идентичног дизајна.

Од толике количине ни Савник ни компанија нису зарадили апсолутно ништа иако је била реч о огромном послу и још већој заради.

За утеху је остало то што је таленат и врхунски квалитет овог дизајна остао признат на другом нивоу: „Искра ЕТА 80“ се данас налази као део сталне поставке престижног Музеја модерне уметности у Њујорку (МоМА), као и Музеја модерне уметности у Минхену.

Да је иза Савника на време стао професионални менаџмент и неко ко је знао правила игре у овој области, јасно је како би изгледали његов живот, каријера и финансије у наредним деценијама. Али, са друге стране остаје чињеница да је својом креацијом достигао апсолутни креативни успех и трајно признање.