Велика Ремета – светиња са највећим звоником на Фрушкој гори
Према предању, манастир Велика Ремета основао је српски краљ Драгутин крајем 13. или почетком 14. века.
У литератури се могу наћи подаци чија веродостојност није општеприхваћена: да је манастир поменут у „Житијама свјатих за месец март-август“ с краја 15. века, као и о „руској забелешци“ о монаху манастира Св. Димитрија са почетка 16. века. Историјски документи бележе постојање Велике Ремете почев од средине 16. века, а податак сачуван у ниши јужне фасаде о години живописања манастира – 1568. година, сведочи о томе да је манастир морао бити изграђен раније, можда и пре османског освајања Срема.
Манастир је страдао после Петроварадинске битке, након чега је обновљен у барокном стилу. Манастирска црква је посвећена Св. Димитрију (8. вовембар). Уз западну фасаду цркве призидан је шестоспратни барокни звоник, највиши на Фрушкој гори, а на његовом првом спрату је у 18. веку основана капела Св. Јована Претече.
Историја бележи да су се бежећи од Османлија у манастир са иконама и драгоценостима склонили монаси манастира Раковице (крај Београда) и Вољавче (у Шумадији). У другој половини 19. века братство манастира Велика Ремета је одлучило да Руској империји уступи портрет руског цара Петра Великог, а заузврат да добије новчану помоћ и копију истог портрета.
Током Другог светског рата, читав комплекс претрпео је велика разарања, а интензивна обнова комплекса започета је крајем 20. века доласком игумана Стефана. Тада је подигнуто западно крило конака, изграђени су економски објекти, уређена капела Успења Богородице и окружење манастира. Трагови живописа из 16. века видљиви су и данас на фасади цркве.
У Великој Ремети су чуване бројне иконе донесене из Раковице, међу којима се истиче икона са представом Богородице са Христом у крилима и пророцима у медаљонима. Данас се део сачуваних икона са иконостаса, после пустошења манастирске имовине и драгоцености у Другом светском рату чува у Музеју Српске православне цркве у Београду и у Галерији Матице српске у Новом Саду.
Детаљније информације о 22 манастира који се налазе на Фрушкој гори можете пронаћи на сајту Туристичке организације Града Новог Сада, кликом овде.
(Маркетиншки текст)