Интервју
СПАВАМ У ХОСТЕЛИМА И ЈЕДЕМ С НОГУ Соло путница Марија Милојковић открива све о изазовима својих авантура
Државни празник, Дан примирја у Првом светском рату, инспирисаће многе да 11. новембра крену на пут, а они који су без друштва могу, попут Марије Милојковић, искористити прилику да путују сами и на тај начин открију нову врсту слободе.
Своје доживљаје и корисне савете Марија редовно дели са својих 26 хиљада пратилаца на Тикток налогу „Marija Solo Traveler”, пружајући им практичне савете о томе како да пронађу повољније авио карте, квалитетан смештај, и која места једноставно морају посетити на одређеним дестинацијама. Њена прича о соло путовањима започела је услед непланираних околности, када је, суочена с тим да нико од пријатеља није могао да јој прави друштво, одлучила да сама крене у авантуру, иако је осећала страх од боравка у кампу са непознатим људима. Од тада, све што јој је потребно јесу ранац и карта и спремна је за нову дестинацију и нове незаборавне тренутаке.
– Све што од путовања тражим је боравак у природи, могућност за активни одмор и истраживање, могућност да упознам нове људе сличних схватања, могућност за нова искуства у сваком погледу, а да за то не потрошим много новца. Тако научиш да ти за срећу стварно није потребно много. То све могу само уколико сам потпуно слободна у својим изборима, а то је управо највећа предност када путујеш сам, можеш шта хоћеш – истиче Марија на почетку нашег разговора.
Шта вас је мотивисало да после првог наставите своја соло путовања, а касније и да то све делите са публиком на Тиктоку?
– Кадгод успешно одрадим нешто чега сам се плашила, у овом случају то је било да сам отишла негде сама и била окружена непознатим људима по први пут у животу, помислим зашто ово нисам раније пробала. Сумирајући прелепе успомене са свог првог соло путовања рекла сам себи да то морам да поновим, међутим, то није уследило одмах, већ неколико година касније, када су финансије то почеле да ми дозвољавају. Соло путовање је само учврстило моју веру у себе, што се одразило на боље самопоуздање. Почела сам да делим садржај са људима зато што ми је аматерска фотографија одувек била хоби. Уједно сам желела да поделим са људима свој пут до бољег осећаја у својој кожи. Много ми значи интеракција са људима на друштвеној мрежи, јер је лепо када неко примети оно око чега се трудиш, а поготово када схвати суштину онога што желиш да кажеш.
Који су то највећи изазови са којима сте се сусрели као соло путница и јесте ли се некада нашли у непријатној или опасној ситуацији током путовања?
– Соло путовање заправо има много мање изазова него живот у зони комфора где се ништа не дешава. Ипак, треба бити на опрезу, јер нису сва места на свету безбедна. Једини изазов са којим се суочавам је прављење компромиса када путујем с другим људима. Ја јесам соло путник, и најчешће путујем сама, али се нисам потпуно одрекла путовања у друштву. Откад путујем сама страшно ми се спустио праг толеранције. Некад бих пристала да због друштва одем на неку дестинацију која ми се не допада или да радим нешто што ми се баш не ради, данас такве компромисе не правим, осим ако нису у питању моји најближи пријатељи са којима бих могла да одем било где, јер више ценим свој новац и време.
На који начин се носите са осећајем усамљености или носталгије током дугих путовања?
– Нема га. Признаћу вам да заиста много радим. По струци сам адвокат и радим самостално, дакле, водим своју адвокатску канцеларију од своје 27. године. Имам 34 године.Иако немам шефа мој посао је јако стресан, јер свакодневно самостално доносим одлуке које утичу на нечији живот. Мој посао отежава чињеница да нисам увек у прилици да поделим с другима оно што ме мучи или да се посаветујем како да поступим. Тако настаје осећај усамљености. Оно што га олакшава је да имам могућност да се склоним накратко из своје свакодневице кадгод то пожелим. Зато и не чекам никога, јер чим осетим притисак реалности ја отпутујем. Материјалне ствари ме одавно не чине срећном. Прихватам да се моја путовања назову бег из реалности, јер то заиста и јесу.
Лепоте Србије идеалне за продужени викенд
С обзиром на то да ће 11. новембра, због обележавања Дана примирја у Првом светском рату, многи негде желети да отпутују за продужени викенд, које бисте им дестинације препоручили за краће путовање?
– Препоручила бих да оду у неко место у Србији. Авио карте су увек најскупље током празника, а наш унутрашњи јавни превоз се развија, тако да би мој предлог био да се обиђе неко од места на рути Нови Сад - Ужице, јер је брзи воз скоро почео да саобраћа на тој релацији, а карте су баш приступачне. Тако сам, за нешто мало више од два сата из Новог Сада, била у Ваљеву, граду који ће сваког љубитеља природе одушевити. Градац је једна од најчистијих река на Балкану, а флора и фауна око реке је разноврсна. У близини се налази и манастир Ћелије, где бих саветовала да одете пешке, јер је стаза до тамо прелепа. Може и у обрнутом смеру - да дођу у Нови Сад, јер је мој град прелеп у јесен. У околини имамо насеља која су вредна посете, као што су Сремски Карловци, због винарија, Бегеч и Ковиљ због природног резервата и манастира, а до њих можете доћи бициклом, који можете изнајмити у граду или просто доћи својим, јер је дозвољено преношење бициклова у возу који сам споменула, те плаћате накнаду од 200 динара.
На који начин планирате буџет за своја путовања и имате ли неке трикове за путовања уз мање трошкова?
– Свако од нас има списак ствари које их усрећују, а нису им неопходне. Код мене је то путовање, а нове патике ће да сачекају да се ове које имам потпуно истроше. Увек имам списак дестинација које желим да посетим, а време када ћу неку од њих обићи зависи од цене авио карата. Рецимо, Андалузију сам увек желела да посетим, чекала сам годинама да повратна карта до Малаге кошта 40 евра. Спавам у хостелима, јер сам већину времена на путовањима напољу, осим када је у хостелу добро друштво. Ту у старту уштедите много новца. Када путујем понашам се као да сам у Србији, те кувам, једем с ногу, почастим се и храном из ресторана, али се не расипам, јер нисам особа која потроши све што има. Гардеробу купујем искључиво у иностранству, јер су акције одличне. Кажу људи да сам скромна и мислим да ми то олакшава живот на много начина.
Које савете бисте дали људима који желе да путују сами, али су у страху или осећају несигурност?
– Да оду сами у Будимпешту. То је идеална дестинација за прво соло путовање, јер је довољно близу да можеш буквално одмах да се вратиш кући ако мислиш да то није за тебе. Будимпешту посети велики број странаца сваке године, а хостела имају на претек и сви су добри. Боравком у хостелу можеш да схватиш да ниси једини који је дошао сам. Што се тиче страха и несигурности, сасвим је нормално да се она осети на моменте, јер излазиш из зоне комфора. Малдиве сам посетила ове године, после не знам ни ја колико соло путовања, па сам опет била нервозна и несигурна да ли ћу успети да похватам све превозе, зато што је време на Малдивима променљиво и може да се деси да вам откажу или помере превоз бродом уколико то налажу временски услови. Због тога можете да закасните на авион, а управо је то један од страхова са којим се још увек суочавам.
Где сте до сада све путовали, а где планирате да путујете у будућности. Која вам се дестинација налази на врху листе?
– До сада сам обишла око 40 земаља. Фали ми још око 10 земаља како бих могла да кажем да сам крочила на територију сваке државе у Европи, а то ми је и циљ. До краја године обићи ћу још три, Литванију, Летонију и Андору. Дестинација која ми се налази на врху листе земаља коју желим да посетим је Јапан, а од градова на првом месту је Санкт Петербург.
Ивана Јапунџа
