Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Њујорк тајмс: Како провести 36 сати у Београду

24.11.2019. 10:43 10:47
Пише:
Фото: Tanjug (F. Krainčanić, arhiva)

ЊУЈОРК: Богата српска кухиња и разноврсни клубови и кафићи само су полазна тачка за боравак у овом граду на Балкану где историја чека иза сваког ћошка, пише у тексту америчког "Њујорк тајмса" о Београду.

Док туристи преплављују европске градове као што су Барселона, Венеција и Дубровник, српска престоница се тихо преобликује у веома забавну и предусретљиву метрополу на Балкану, наводи се у опширном тексту листа под називом "36 сати у Београду" у одељку путовања.

Народни музеј и Музеј савремене уметносту су недавно поново отворени после дуготрајних обнова. Сада житељи некадашње југословенске престонице чекају да свет пронађе најкраћи пут до овог приступачног и пријатељског града који има толико пуно да понуди, пише амерички лист.

Аутор текста боравак у Београду почиње у петак после подне, завршава у недељу, а за сваки дан наводи неколико предлога места које треба посетити.

То су између осталог, Народни музеј, Музеј Југославије, Калемегдан, као и неколико ресторана са укусном храном по његовом избору, коктел-барови, кафићи, клубови...

Аутор истиче Народни музеј, који је, како наводи, смештен у дотераној неокласичној згради и на три спрата и излаже величанствена дела, укључујући предмете из римског периода из целе Србије, слике мајстора као што су Тинторето, Моне и Реноар и радове југословенских сликара и вајара из 20. века, међу којима су Марко Мурат, Надежда Петровић и Иван Мештровић.

Музеј Југославије такође се нашао међу београдским установама културе које треба посетити.

У тексту се каже да је Југославија била фасцинантна мешавина јужнословенских народа, а да овај музеј води посетиоце од Краљевине Југославије формиране после Првог светског рата, кроз период социјалистичке Југославије из времена после Другог светског рата, и периода Јосипа Броза Тита.

У склопу музеја налази се и Титов гроб, укусно израђен од мермера испод стакленог плафона у згради која се зове Кућа цвећа, пише аутор.

Додаје да посетиоци могу да виде и колекцију поклона које је Тито примио од других светских лидера и јавних личности, међу којима је камен са Месеца, који му је поклонила посада Апола 11. Незабобилазна локација за све посетиоце Београда, па и за извештача Њујорк тајмса је Калемегданска тврђава.

У тексту се наводие да је то место на којем је Београд рођен.

Некада римско утврђење Сингидунум, а касније средњовековна турска тврђава, средином 19. века Калемегдан је претворен у парк, у којем се данас налазе кафићи, музеји и Београдски зоолошки врт, пише аутор.

Он истиче да је то пријатно место за недељну шетњу са којег се шири поглед на ушће Саве у Дунав.

Као место за фотографисање он препоручјује Победника, како каже, споменика подигнутог 1928. године као спомен на победу Срба над Османлијама и Аустроугарским царством у Првом светском рату.

Када је реч о гастрономији, кувари, како се наводи, креативно припремају српску кухињу, а аутор препоручује и места где се може наћи "храна за утеху" и разни специјалитети.

Он наводи да носталгични Њујорчани могу да наруче омлет са сланином и сиром или одличан јагњећи хамбургер, али да би посетиоце можда више занимала балканска јела, као што су гриловани мирочки сир са сенфом и медом, лаки и сочни ћевапи од јагњетине, уместо уобичајене говедине или телећи језик са цвеклом.

Када је у питању балканска кухиња, он читаоцима препоручује да пробају суве шљиве роловане сланином, кобасице из Славоније, гулаш из Војводине и сиреве из целе Србије, као и шопску салату.

Још једна препорука аутора је и традиционални балкански специјалитет, пљескавица, а како каже, најбоља је сервира са ајваром и кајмаком, која се служи у једном ресторану.

У тексту је пажња посвећена и забави, па се препоручују клубови где има живе свирке.

И у овом тексту као нешто карактеристично помиње се ракија.

Не можете да баците шљиву, а да не погодите некога ко не производи своју ракију, жестоко алкохолно пиће од воћа са снагом да отопи стомак, наводи аутор.

Он додаје да је пробао домаћу ракију која је лежала у бурадима и до 10 година, као и да се поред шљивовице могу наћи још 22 врсте ракије, од дуње, јабуке, кајсије...

Аутор има препоруку и за шопинг, а међу њима је ретро модна радња, са производима из 1960-их, 70-их, као и 80-их, али каже да се може наћи и нешто савременије попут паметно дизајнираних мајица са натписима везаним за Београд.

Пише:
Пошаљите коментар
Здрава храна туристички адут Златибора

Здрава храна туристички адут Златибора

04.11.2019. 09:21 09:30
Србија се приближава броју од 10 милиона туристичких ноћења

Србија се приближава броју од 10 милиона туристичких ноћења

14.10.2019. 12:59 13:00