Робота хирурга изабрало би пола Европе, Срби најскептичнији
БЕРЛИН : Више од половине Европљана пристало би да их оперише робот уместо хирурга и да их лекар опште праксе лечи путем веб камере, а најскептичнији према „др роботу“ су Срби и Немци, закључак је Здравственог извештаја фармацеутске компаније Штада, представљеног на међународној конференцији у Берлину.
Најновија студија компаније Sstada, спроведена у девет европских земаља у оквиру пројекта Будућност здравља, показала је да би се 56 одсто Европљана подрвргло хируршким интервенцијама које би извео робот- у Италији би чак 66 одсто грађана отишло „под нож“ роботу, у Србији 45 одсто, а у Немачкој 49 испитаника.
Према истраживању, 54 одсто грађана Европе спремни су да одлазак у ординацију замене лечењем преко веб камере у чему предњаче Руси - 70 одсто њих пристало да их доктор прегледа и лечи веб камером, за разлику од већине(63 одсто) Белгијанаца који предност дају консултацијама са лекаром „лице у лице„.
Студија показује и да 53 одсто Европљана верује да ћемо захваљујући научном напретку у будућности моћи да излечимо бројне болести.
Када је у питању прихватање модерних облика лечења чак 81 одсто учесника у истраживању би се на предлог свог лекара подвргло генетском тестирању, а највише их је у Пољској где би се 88 одсто урадило такав тест.
Истовремено, Европљани су показали низак степен знања о генетском тестирању, а само 24 одсто Европљана зна шта се може открити таквим анализама.
Према истраживању, у којем је учествовало 18. 000 испитаника, око 21 одсто испитаника не би било спремно на уградњу импланта који је биосенсор јер су забринути за обраду личних података.
У Немачкој су међу најсумњичивијима где се негативно изајаснило чак 71 одсто анкетираних.
Генерални директор Штада Arznеimittеl АГ Петер Голдшмит истакао је циљ петог здравственог извештаја те друштвено одговорне компаније да сугерише владама и здравственим институцијама у девет европских земаља које области здравства и здравствене услуге треба унапредити и у којим сферама додатно едуковати пацијенте.
Голдшмит је изразио уверење и да ће пети годишњи Здравственог извштај за 2019, који јепрви пут, осим у Немачкој, проширен на још осам европских земаља, допринети бољем разумевању трендова и перцепција о јавном здрављу у корист пацијената и здравствених радника у будућности.
Дубоко верујем да ће нове технологије омогућити небројене могућности за унапређење здравствене заштите. Али, поред тога, постоје различити други чиниоци којић имати непосредан утицај на наше здравље у будућности: свеопште повећање обољења, посебно менталних, искорак ка здравијој, вегетаријанској или веганској исхрани, персонализована здравствена заштита, и још много тога, рекао је Голдшмит.
Приметио је да се значајан број испитаника страхује да би нарушавање животне средине и друштвени проблем могли да погоршају квалитет здравствене заштите услед дигитализације.
Морамо да се позабавимио њиховим забринутошћу и обезбедити им неопходне информације. Апелујем на све актере у здравственом сектору да помогну у ширењу знања о јавном здрављу, поручио је Голдшмит.
Истраживање је у име компаније СТАДА Arznеimittеl АГ спровео институт за истраживање тржишта Кантар Hеalth у Белгији, Француској, Немачкој, Италији, Пољској, Русији, Србији, Шпанији и Уједињеном Краљевству међу испитаницима старости између 18 и 99 година.
