Могућност раста мозга одаваја човека од неандерталца
БЕОГРАД: Нова студија, објављена у часопису "Сциенце", показује да организам савременог човека производи више неурона током развоја од неандерталаца због мале варијације у једном од протеина присутних у мозгу, што доводи до раста мозга током живота.
Иако је до сада било познато да се мозак савременог човека разликује од prеthodnog стадијума, што неколико студија потврђује, научници истичу да постоји могућност да је то због драматичног повећања величине и густине мозга током периода развоја.
Главни искорак у овим научним питањима било је испитивање неурона и разлике у порасту ових неурона у односи на prеthodnikе.
Наиме, истраживачи су идентификовали варијацију у једном од протеина у нашем мозгу који повећава број наших можданих прогениторних ћелија, што сугерише да наша врста ствара више неурона током нашег развоја него што су то чинили неандерталци током свог пре око 130.000 до 40.000 година.
Јављајући се првенствено у неокортексу, млађем делу коре великог мозга, наша повећана производња неурона доводи научнике корак ближе разумевању зашто је наша врста тако различита.
Савремени људи и неандерталци имају мозгове упоредиве величине и запањујуће сличне неокортексе, који су велика подручја мозга која управљају сложеним функцијама као што су сензорна перцепција, пажња и памћењем, али да ли ова слична величина имплицира сличну производњу неурона остаје мистериозно.
Они се фокусирају на протеин ТКТЛ1, који је присутан у фронталним режњевима неокортекса и модерних људи и неандерталаца са само једном варијацијом у њиховим секвенцама градивних блокова аминокиселина.
Прецизније, једина разлика између њих је та што протеин ТКТЛ1 садржи појаву аргинина на одређеном месту његове модерне људске секвенце и лизина на истом месту његове неандерталске секвенце.
Према истраживачима, чак и мала варијација у секвенци аминокиселина протеина узрокује значајно повећање броја базалних радијалних глијалних ћелија, врсте можданих прогениторских ћелија, које су присутне у фронталном режњу у савременом људском мозгу.
Наиме, спроводећи серију експеримената на ембрионима мишева, истраживачи су увели две верзије протеина ТКТЛ1 у предње режњеве мозга ембрионалних мишева.
Тим је затим измерио резултујућу количину базалних радијалних глијалних прогенитор ћелија у неокортексима мишева, напомињући да су се ћелије повећале са модерном људском варијантом протеина, што је резултирало већом производњом неурона.
Како би учврстити ове налазе, тим је затим тестирао две варијанте на органоидима људског мозга, вештачким ткивима направљеним од матичниих ћелија да опонашају људски мозак што је показало могуће претпоставке.