Млаз хладног гаса неочекивано храни далеку галаксију “Антхил”
ШАРЛОТСВИЛ: Космички ток, богат карбоновим атомима, тече према масивној галаксији 4Ц 41.17, познатој и као “Anthil галакси”, што би могло да одржава снабдевање галаксије горивом за формирање звезда милијарду година, преноси Сајенс њуз.
Дугачак, хладан млаз гаса храни веома далеку галаксију као огромна савијена сламка, а ово откриће сугерише нови начин раста галаксија у раном универзуму.
Састављена од бројних мањих галаксија,4Ц 41.17 чијој светлости треба 12 милијарди година да стигне до Земље, спојиће се у једну огромну галаксију под утицајем гравитације. Светлост галаксије појавила се око 1,5 милијарди година након Великог праска, омогућујући научницима увид у врло ране фазе историје свемира.
Верује се да космичка мрежа углавном садржи водоник и хелијум, праисконске елементе настале током Великог праска. Откриће значајне количине угљеника у току било је неочекивано, будући да се угљеник и други елементи производе искључиво у звездама.
Присутност угљеника може указивати на то да ток носи мале галаксије чије звезде обогаћују ток угљенком и другим градивним материјалима пре него што стигну до 4Ц 41.17 галаксије.
Водећи истраживач Бјорн Емонтс, из Националне радиоастрономске опсерваторије (НРАО) у америчком граду Шарлотсвилу, упоредио је космички ток с рекама које се уливају у море. Хладан гас богат карбоном пружа сиров материјал потребан за стварање нових звијезда. Гас који 4Ц 41.17 (“Anthill”) прима, могао би да створи стотине нових звезда годишње, доприносећи њеном континуираном расту. Ово откриће указује на то да се 4Ц 41.17 не развија изоловано, већ је повезана с великим резервоаром гаса распрострањеним по целом свемиру.
Компјутерске симулације су предвиделе да би токови гаса требало да повежу галаксије са космичком мрежом (СН: 3/6/23). Али астрономи су очекивали да ће гас бити топао, што га чини неприкладним за гориво за формирање звезда и раст галаксија.
Упркос очекивању да ће гас бити топао, што га чини неприкладним за формирање звезда и раст галаксија, Емонтс је са сарадницима дошао до открића хладног гаса који ствара звезде у галаксији “Anthil”. Тим је уочио ток док је мапирао хладни гас у суседној галаксији користећи телескопе Атацама Ларге Millimetar/submillimeter Array (АЛМА) распоређене близу један другом, што је дало нижу резолуцију, али је проширило видно поље. Емонтс је био посебно заинтересован за радио таласне дужине светлости које атоми угљеника емитују када је температура између око -260° и -160° Целзијуса.
„Људи нису мислили да ови токови гаса могу да постану тако хладни. Међутим, хладан ток се протезао најмање 325.000 светлосних година од галаксије. Ток носи масу од 70 милијарди сунаца и сваке године таложи у галаксију еквивалент од око 450 сунаца у хладном гасу, што је довољно да се удвостручи маса галаксије у року од милијарду година“, каже Емонтс. Ако се друге галаксије напајају сличним структурама, то би могло значити да су ране галаксије расле углавном се напајајући директно из космичких токова, што оповргава водећу хипотезу о настанку галаксија њиховим насилним спајањем. Револуционарно откриће тока плина у раној свемирској повести открива нове увиде у настанак галаксија. Истраживачи се надају да ће будућа проматрања АЛМА телескопом открити да ли је су и друге галаксије повезане с космичким токовима богатим угљеником, стварајући космичку мрежу линија снабдевања које доприносе формирању галаксија.